Konferencija UN u Kopenhagenu - Dođoh, videh, odoh

COP15 (15. Međunarodna konferencija UN o klimatskim promenama - 15th United Nations Climate Change Conference) trebalo je da bude najznačajnije poglavlje priče zvane klimatske promene, stare 35 godina... Ali, Kopenhagen je bio i završio se, onako kako su svi i pretpostavljali - praćen protestima, neredima, zanimljivim komentarima i... bez konačnog dogovora.

Ocena koju je na kraju izneo austrijski ministar za ekologiju Nikolaus Berlaković da je poslednji dan klimatskog samita UN u Kopenhagenu zapravo crni dan za zaštitu klime, čini se kao teatralna i previše optimistična jer su sve prethodne analize govorile da do dogovora neće ni doći.

Uoči konferencije Kopenhagen je nazivan Hopenhagen (eng. hope - nada). Kao i toliko drugih nada, ostao je izneveren. Koliko je ovo zapravo bilo razočarenje, a koliko realan ishod za sve upućene?

Predigra

Iz kompjutera Centra za klimu britanskog Univerziteta Ist Anglija nepoznati hakeri sredinom novembra ukrali su više od 1.000 mejlova i više od 2.000 dokumenata koji pokazuju da je u debati o klimatskim promenama bilo manipulacija i da je opasnost od globalnog zagrevanja preuveličana. Identitet hakera nije utvrđen, a sav materijal je nakon par sati postavljen na jedan od ruskih sajtova za razmenu podataka putem interneta.

Naučnici ovog poznatog centra za izučavanje klimatskih promena, prema podacima koje su skinuli hakeri, trudili su se, zajedno sa kolegama iz SAD, da u javnosti ućutkaju protivnike teorije da je za globalno zagrevanje odgovoran ljudski faktor. Mejlovi, od kojih neki datiraju još od 1996, pokazali su napore zagovornika teorije o ljudskoj odgovornosti za globalno zagrevanje da se u izveštajima Međunarodnog panela o klimatskim promenama, koji su osnovale UN, pojavljuju samo njihovi stavovi, a potpuno ignorišu suprotni.

U jednom od mejlova Bendžamin Senter iz Nacionalne laboratorije u Livermoru u Kaliforniji zapretio je da će pretući Peta Majklsa, klimatologa sa Instituta Kejto u Vašingtonu koji je protivnik teorije o ljudskoj odgovornosti za klimatske promene.

Hopenhagen

Bez obzira na nade stanovnika planete, analitičari nisu bili optimistični za rezultate skupa u Kopehnagenu jer pitanje smanjenja emisije CO₂ zapravo jeste pitanje razvoja industrije, podele kolača na tržištu i naravno - moći. Tako je bilo jasno da će na samitu UN u Kopenhagenu biti tri strane:

• industrijski razvijene zemlje - Zapadna Evropa, SAD, Japan...
• zemlje u industrijskom poletu - BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina)
• svi ostali.

Kjoto je bio obavezujući za industrijski razvijene zemlje, SAD su napustile Protokol smatrajući da i Kina, Indija i Brazil moraju da učestvuju u smanjenju CO₂ i da primena Protokola negativno utiče na konkurentnost američke privrede.

U ovako kompleksnim međunarodnim prilikama, pitanja klime, polarnih kapa, porasta temperature i sl, samo su sporedna za Vlade najvećih igrača na međunarodnoj sceni. Crtice koje dodatno boje situaciju: 

• svetska privreda pogođena je krizom 2009. godine kao malo puta ranije u mirnodopskim uslovima
• SAD su u novembru 2009. godine uvele porez na čelik iz Kine koji dostiže i 438% 
• komentarisalo se da Rusiji otopljavanje odgovara jer joj se otvara lakši put do sibirskih resursa trenutno zaštićenih ledom
• direktor Centra za klimu britanskog Univerziteta Ist Anglija podnosi ostavku nedugo posle objavljivanja spornih elektronskih pisama o nameštanju rezultata o globalnom porastu temperature
• izračunato je koliko će stotina tona CO₂ biti emitovano u atmosferu iz aviona, limuzina i svega što prati organizaciju samita u Kopenhagenu
• možda će se neko baviti i količinom CO₂ koja je emitovana paljenjem automobila i glasnim povicima demonstranata
• Rusija i SAD ponovo pričaju o nuklearnom naoružanju (tu je negde i pitanje Irana, a Severna Koreja je trenutno u trećem planu)
• objavljeno je istraživanje po kome je poslednje ledeno doba u Evropi nastupilo za samo nekoliko meseci (ispitivanje ugljenikovog izotopa C₁₄ na uzorku slojeva tla od samo pola milimetra)
• naši političari bi, u svom poznatom maniru, u red najvažnijih međunarodnih nesuglasica verovatno uvrstili i pitanje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, i naravno, beli šengen za Srbiju...

Zaključak Kopenhagena

Ovako izgleda završni izveštaj medija: Delegati Samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu završili su rad posle višečasovne blokade, nakon što je zamenik predsedavajućeg Samita saopštio da su se zemlje učesnice saglasile da prime k znanju završni dokument Samita, Kopenhašku deklaraciju.

Završni dokument je usaglasilo 27 zemalja, među kojima su i SAD, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika i vodeće zemlje EU, a ostale zemlje učesnice Samita su se saglasile da u narednom periodu dostave obaveštenje o tome da li su se priključile Deklaraciji.

Radi se o tekstu pod nazivom „Kopenhaški sporazum“, koji je pravno neobavezujući, ne sadrži konkretne cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, niti cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji za 50 odsto do 2050. godine.

Dokument predviđa da, tokom januara 2010. godine, zemlje same odrede i saopšte svoje nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.

Sve u svemu, objektivna ocena je da se nije uradilo ništa. Predstava je završena i svi su otišli kućama. SAD realizuje Obamin program oporavka privrede vredan više stotina milijardi dolara, Kina i Indija grade gigantska solarna postrojenja, ali nastavljaju svoj ubrzani industrijski razvoj, Evropa i dalje nema sopstveni dogovor o procentima energije koje će dobijati od biomase, iz drugih obnovljivih izvora i fosilnih goriva, Afrika traži pomoć, Australija se bori sa sušom i požarima, iz Latinske Amerike najviše se čuje Čavez koji preuzima štafetu od Kastra, šta god ona predstavljala...

Klimatske promene, kao i svaka druga floskula, zabavlja mase, daje im viši cilj kao igračku, ujedinjuje svet... Ove jeseni Kopenhagen, od leta Južna Afrika i prvenstvo u fudbalu, 2011. verovatno proglašenje konačnog izlaska iz krize, da bismo već 2012. godine, veseli i ekonomski sigurni, u miru mogli da pratimo Olimpijadu u Londonu.