Igranje u detinjstvu utiče na razvoj čoveka i oblikuje njegove kognitivne sposobnosti i prostornu inteligenciju, sudeći prema novoj CIRES-ovoj studiji, u kojoj se navodi da te veštine mogu biti ključne za uspeh u oblastima kao što su nauka i inženjering. Mladi ljudi koji su se igrali sa igračkama baziranim na sklapanju kao što su lego kocke, ili sa određenim tipovima video igara, nadmašili su druge vršnjake u logičkim testovima prostornog izražavanja - poput veština potrebnih za mentalnu rotaciju objekata. Ono najvažnije što je ovo novo istraživanje otkrilo je da rodne razlike u prostornoj inteligenciji nestaju kada istraživači razmotre uticaj igara iz detinjstva.
„Ljudski mozak je podesan i sposoban za trening", rekla je Anne Gold, glavni autor i direktor CIRES Education & Outreach. „Pružanjem prostorne obuke deci školskog uzrasta i obezbeđivanjem prostorno zahtevnih igračaka pre početka školovanja, možemo im pružiti priliku da razviju veštine značajne u oblastima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike."
Tim koji je objavio svoj rad u „Geosphere“ anketirao je stotine studenata na postdiplomskim studijama i došao do zaključka da je velika razlika u njihovoj prostornoj inteligenciji - učenici su postigli između 6 i 75 odsto tačnih odgovora na pisanom testu vezanom za prostorno izražavanje. Ovo predstavlja problem jer je teško predavati razredu na koledžu u kome ima toliko varijabilnosti u nivou veština. Gold i njene kolege su pokušale da objasne ovaj kontrast, jer većina geologa treba da ima odlične prostorne veštine kako bi bili uspešni.
Ilustracija 1 (preuzeto sa www.pixabay.com)
Oglas
„Svi ovi učenici završili su osnovnu školu. Ako se prostorne veštine uče u osnovnoj školi, ne bismo onda imali ovako značajnu razliku među studentima na koledžu", rekla je Gold. „Nešto se događa ranije u detinjstvu ili izvan škole što određenu decu čini boljim kada je prostorna inteligencija u pitanju."
Ona i kolege sa University of Colorado Boulder and Carleton College u Minesoti dali su pisane testove studentima koji su upisani na smer geologije na CU Boulder. U ovom testiranju učestvovalo je 345 studenata. Oni su imali pitanja sa više ponuđenih odgovora gde je od njih zahtevano da mentalno rotiraju nejasne oblike ili da vizuelizuju prečnik objekta.
Istraživači su nakon toga uzeli u obzir uticaj nekoliko faktora na rezultate prostorne inteligencije koji uključuju: završenu školu, obrasce igranja u detinjstvu, standardizovane rezultate testova, broj pohađanih kurseva i pol. Otkrili su da je obrazac igranja u detinjstvu napravio ogromnu razliku:
Rezultati prostornih veština su znatno viši među studentima koji su se igrali igračkama koje su zahtevale sklapanje i stvaranje nečega i određenim video igricama.
I druge studije pokazale su uticaj dečije igre na prostorne veštine, ali Goldin tim je prvi koji je pokazao rodne razlike na koje su uticaj imale igre u detinjstvu.
Ilustracija 2 (preuzeto sa www.pixabay.com)
Sve u svemu, studenti su na testu imali bolje rezultate od studentkinja, ali su rezultati mladih žena i muškaraca koji su se igrali sa igračkama i video igricama koje razvijaju prostornu inteligenciju izjednačili. Drugim rečima, kada su istraživači kontrolisali uticaj igara u detinjstvu, polne razlike su nestale.
Novo istraživanje naglašava potrebu za više pristupa prostornom osposobljavanju za devojke i žene ili za sve koji žele uspeh u oblasti inženjerstva. Pored obezbeđivanja igračaka za razvoj veština prostornog izražavanja maloj deci, Gold takođe predlaže i obuke u osnovnoj školi pa čak i kasnije. Ona ima preliminarne dokaze da ljudi mogu da unaprede svoje prostorne veštine obukom, bez obzira na to da li ih nikada nisu ni imali ili su ih izgubili tokom godina.
„Ono što ste izabrali da radite tokom svog života može uticati na vašu prostornu inteligenciju", rekla je Gold. „Nije potrebno da igrate video igre ili slažete lego kocke, već bi trebalo da se bavite nečim što je prostorno zahtevno."
