Kako raste broj stanovnika u svetu tako se povećava i tražnja za stanogradnjom. Predviđanja UN kažu da će do 2100. godine na planeti živeti oko 11,2 milijarde ljudi, pa se shodno tome javlja i pitanje gde će ti ljudi živeti. Zato jedan od glavnih prioriteta treba biti kako i na koji način obezbediti životni prostor za tako veliki broj ljudi.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Jedan od globalnih trendova u poslednje vreme je i taj da se veličina stanova u urbanim sredinama smanjuje, dok stopa fertiliteta opada. Sa druge strane se prosečni životni vek produžava, uglavnom u razvijenim zemljama, što znači da ljudi duže ostaju u svojim domovima što dalje utiče na ciklus postojećeg tržišta nekretnina, čineći starija domaćinstva manje dostupnim, dok je potražnja za novim veća. Jedna od najizraženijih promena je porast domaćinstava sa jednim i dvoje ljudi u razvijenim zemljama, što se uočava i kroz evidentnu veću potrebu za jednosobnim i dvosobnim stanovima. Zapravo, do kraja 21. veka trebaće oko dve milijarde novih domova.
Činjenica je da će se više graditi, ali se sa tim u vezi i postavlja pitanje dostupnosti materijala za tako masovnu potražnju. Takođe problem mogu biti i lokacije za gradnju, jer imamo migraciju, raseljena i izbegla lica, stanovnike koji svoje domove napuštaju zbog prirodnih katastrofa i sl. Sve ovo može samo poljuljati postojeću paradigmu i tražiti novu i neočekivanu ponudu smeštaja.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Novi sistemi gradnje već su okupirali građevinsku industriju. Montažni sistemi i proizvodnja elemenata van gradilišta su tržišta koja tokom godina naglo rastu, ubrzavajući celokupni proces. Međutim, ovo je daleko od jednostavnog i pouzdanog rešenja. Stvari koje usporavaju brzinu gradnje montažnih objekata uključuju dugotrajno vreme pripreme potrebno za potkonstrukcije i temelje, kašnjenja u postavljanju komunalnih usluga i usluga gradnje i nedostatak dobro obučenih radnika na gradilištu koji bi mogli da “isporuče” složene projekte.
Pitanje dostupnosti materijala, kako bi se zadovoljili zahtevi za izgradnjom novih domova naglašava potrebu država da ih što efikasnije iskoriste. Politike i strategije država treba da se pozicioniraju na održivu gradnju kako bi se maksimizirala buduća ponovna upotreba, smanjile emisije ugljenika i pravilno upravljalo resursima. Veća je verovatnoća da će tokom narednih 30 godina zemlje koje krenu sa promocijom i realizacijom projekata iz oblasti stanogradnje izbeći probleme vezane za nabavku materijala i poskupljenje. Za mnoge zemlje ponuda stambenog prostora sada je vruća tema o kojoj se raspravlja na državnom nivou.
