U poslednje vreme su zgrade koje su koristile tradicionalne kose krovove sa crepom koji brže odvode vodu počele da daju prednost poznatim „ravnim krovovima“. Uprkos estetici koje daje projektu, ovo rešenje može zadati probleme stanarima ukoliko se hidroizolacija ne odradi kako treba. Nije slučajno da su se pojavile infiltracije u poznatim modernim zgradama koje su projektovali veliki majstori arhitekture.
Ilustracija (www.pixabay)
Međutim, građevinska industrija je razvila sofisticiranije proizvode i tehnike koje drastično smanjuju šanse da se naknadno pojavi infiltracija. Ali i pored toga može se reći da su vodonepropusne ravne ploče i dalje problematične tačke u zgradama. Arhitekte iz firme Brasil Arquitetura su razvili inventivno i vrlo jednostavno rešenje kako bi izbegli infiltracije u ravnim pločama, koje su u 70-im godinama koristile arhitekte kao što su Paulo Mendes da Rocha i Ruy Ohtake, pokrivajući ih vegetacijom.
Oglas
Detalji ploče (foto: Brasil Arquitetura)
Tokom faze betoniranja se dešava da se tradicionalni proces sušenja betona produžava, što uzrokuje da se voda zauvek zadrži u betonu. Voda je sama po sebi vodonepropusna natapajući beton do granice da se više ne može apsorbovati tečnost. Konstantnim punjenjem ploče vodom smanjuju se varijacije temperature u strukturnom delu, a to je ono što obično uzrokuje većinu pukotina koje mogu postati teške za kontrolisanje infiltracije. To jest, ploča ne dobija tačke kapilarnosti koje bi dovele do propusnosti. Deluje kao ogledalo od vode, na koje se dodaju slojevi za sađenje trave i ostalog vrtnog zelenila. Stalnim nivoom vode upravlja jednostavan ventil.
Detalji vezani za prikupljanje vode (foto: Brasil Arquitetura)
Ovo je vrlo jednostavan i jeftin sistem, vodootporan je, pruža mehaničku zaštitu i ne zahteva visok nivo održavanja. Takođe, ne zahteva nagibanje, jer se dodatna voda odvodi ekstravazacijom a ne drenažom, i ne opterećenje dodatno konstrukciju. Garantuje i toplotnu udobnost. Sve što se dešava je van „očiju javnosti“ i nije kao u konvencionalnom sistemu gde postoji curenje ispod ploče. Tačka infiltracije može biti udaljena mnogo metara, objasnio je Cícero Ferraz Cruz, arhitekta u firmi Brasil Arquitetura.
Rešenje se može koristiti kod svih vrsta ploča koje se koriste kao jedini pokrivač, tj. bez dodatnih pokrivanja. Takođe zahteva upotrebu zida, parapeta ili bilo kog drugog elementa koji bi služio kao graničnik za vodu.
Prilikom izvođenja radova moraju se preduzeti osnovne mere opreza za celu ploču. Tokom korišćenja, važno je održavati konstantan nivo vode kroz ventile i odvode i voditi računa da se ne pojave i razmnožavaju komarci, što se može postići sa ribama ili hlorisanjem, ili pokrivanjem sistema zemljom gde će rasti vrtno bilje.
