Ekološke opeke od isušenog kanalizacionog mulja

23.01.2019. | Ben Coxworth | New Atlas

Kada se kanalizacioni mulj obradi u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, dobija se ostatak koji je isušen i naziva se „biosolid" i on se ostavlja po strani. Dok se neki ostataci koriste kao đubrivo, mnogi se često skladište ili šalju na deponiju. Međutim, ovaj isušeni kanalizacioni mulj bi uskoro mogao da se nađe u ekološki prihvatljivoj opeki.

Tim na čelu sa Abbas Mohajeranijem, vanrednim profsorom na RMIT University u Australiji, nedavno je stvorio niz takvih opeki u koje je ugrađeno od 10 do 25 odsto „biosolida“.

Ekološke opeke od isušenog kanalizacionog mulja

Ekološke opeke od isušenog kanalizacionog mulja (foto: RMIT)

Zbog činjenice da su poroznije od konvencionalnih, „biosolidne“ opeke imaju manju toplotnu provodljivost. To znači da bi one izvlačile manje toplote iz unutrašnjosti ukoliko bi se koristile za izgradnju zgrada.

Osim toga, zahvaljujući svom organskom sadržaju, opeka od 25 odsto „biosolida“ zahtevala je 48,6 odsto manje energije za pečenje. Kao rezultat toga, fabrike koje ih proizvode bi imale znatno smanjen ugljenični otisak, plus bi imale manje račune za struju.

Istraživači sa RMIT-a su takođe primetili da je 43 do 99 procenata teških metala prisutnih u „biosolidima“ zarobljeno unutar opeke, što je dalje sprečavalo njihovo širenje u životnu sredinu - koncentracije teških metala koje su iscurile iz opeke su bile beznačajne.

Ekološke opeke od isušenog kanalizacionog mulja

Vanredni profesor Abbas Mohajerani (foto: RMIT)

Mohajerani je ranije razvio opeku koja sadrži opuške cigareta, u cilju sprečavanja širenja toksičnih hemikalija u životnu sredinu jer na ovaj način one bivaju bezbedno „zadržane“. Ne samo da je to efikasan način na koji se sprečavaju da izliju svoje toksične hemikalije u životnu sredinu, već stvaraju i bolje opeke: dodavanjem opušaka prepolovljava se količina energije potrebna za dobijanje opeke i poboljšavaju se izolaciona svojstava krajnjeg rezultata.

Kao dodatni bonus, posmatrano sa strane troškova, korišćenje „biosolida“ u opekama smanjilo bi potrebu za kopanjem gline koja je neophodna za njenu izradu. Međutim, treba napomenuti da hemijski sadržaj „biosolida“ može značajno da varira. Imajući ovo na umu, sa Univerziteta navode da će biti potrebno dalje testiranje pre nego što se započne sa masovnom proizvodnjom. Sa tim u vezi, opeke već prolaze testove za čvrstoću na pritisak.

Nedavno je objavljen rad o ovom istraživanju u časopisu „Buildings“.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Iiinkh 18.02.2019.
Sta vam znaci to da mogu pristojno da zarad...
Biljana 17.02.2019.
Kako loktajt lepak namazati na celu povrsin...
Djom 06.02.2019.
Sjajna cena zemljišta, ko bi rekao da su to...
Jova 01.02.2019.
Zalosna vam majka....za onakvo skrnavljenje...
veselnik 01.02.2019.
Ma lako je njima, nemaju oni Grdelicu!