Poslovna zgrada „Torre Reforma“ koja se nalazi u Meksiko Sitiju osvojila je nagradu za najinovativniju visokospratnicu na svetu koju dodeljuje Deutsches Architekturmuseum (DAM). Jedna od najznačajnijih arhitektonskih nagrada za visoke zgrade na svetu „International Highrise Award“ na svake dve godine predstavi i proglasi pobednikom projekat koji najbolje zadovoljava kriterijume projektovanja orijentisanog ka budućnosti, funkcionalnosti, inovativne tehnologije izgradnje, integracije u okviru urbanog razvoja, održivosti i isplativosti.
“Torre Reforma” (foto: Alfonso Merchand)
Nagrada, statueta međunarodno priznatog umetnika Tomasa Demanda i 50.000 evra dodeljuje se zajedno projektantima i izvođačima. Arhitekta L. Benjamin Romano osvojio je nagradu ove godine na ceremoniji dodele u Paulskirche u Frankfurtu.
DAM je opisao projekat i inovaciju na sledeći način: „Za razliku od međunarodnog trenda koji se primećuje u oblasti stambenih kula, kao i sve većih projekata mešovite upotrebe u Aziji, ovogodišnji dobitnik je ponovo klasična poslovna zgrada. Međutim, ovde je samo upotreba zgrade konvencionalna. Preovladajući problem zemljotresa u Meksiko Sitiju zahteva inteligentno projektovanje noseće konstrukcije. Shodno tome je i projektovana visoka poslovna kula koja se uzdiže na 246 metara. „Torre Reforma“ L. Benjamina Romana postavlja glavni grad Meksika na mapu sveta kada su u pitanju prekrasna arhitektonska dela a još i visokospratnice."
Oglas
“Torre Reforma” (foto: Alfonso Merchand)
L. Benjamin Romano je rekao: „Ova nagrada je posebno vredna jer dolazi od mojih vršnjaka - arhitekata, inženjera, izvođača - koji cene ne samo zgradu samu po sebi, već i inherentne finansijske, konstrukcijske, ekološke i normativne izazove. Verujem da je najbolje arhitektonsko delo ono koje je odgovorilo na ove izazove, koje proizilazi iz potreba, konteksta i realnosti, a ne samo iz nečije mašte ili ukusa."
“Torre Reforma” (foto: Alfonso Merchand)
Od preko 1000 nebodera koji su naručeni da se grade i izgrađeni širom sveta u poslednje dve godine, Deutsches Architekturmuseum (DAM) nominovao je 36 izuzetnih građevina iz 15 različitih zemalja. Međunarodni stručni žiri sastavljen od stručnjaka koji su činile arhitekte, građevinski inženjeri i stručnjaci za nekretnine odabrali su pet najboljih projekata koji su ušli u finale. Članovi žirija su ove godine bili: Sean Anderson, Knut Stockhusen, Horst R. Muth, Peter Cachola Schmal, Jette Cathrin Hopp, Kai-Uwe Bergmann, Dr Ina Hartwig, Prof. Ulrike Lauber i Thomas Schmengler.
Opis projekta:
Meksiko Siti se nalazi u sredini područja koje je podložno zemljotresima i iz tog razloga dopadljiva fasada „Torre Reforme“ ima funkciju a ne samo estetiku. Dva masivna spoljna zida od izloženog betona i treća staklena strana ne samo što daju izvanrednu trostranu formu već i maksimalnu otpornost na zemljotres. Betonski zidovi se uzdižu iz čvrstog temelja ukopanog u zemlju i dostižu 60 metara visine. Osim toga, zgrada može da se kreće u zavisnosti od sile koja utiče na nju, pošto su ostavljeni veliki otvori u masivnim zidovima koji deluju kao „urušene zone", a tu su i čelični zavoji koje drže podove i spajaju se u flesksibilne šarke i nalaze se ispred staklene fasade. Tokom teškog zemljotresa koji je zadesio ovo područje septembra 2017. godine ovaj koncept se pokazao kao veoma efikasan.
.jpg)
“Torre Reforma” (foto: Alfonso Merchand)
Počevši od visine od 200 metara, jedan od dva betonska zida se naginje ka unutra. Ova karakteristika je odgovor na građevinske propise Meksiko Sitija: neboderi na Paseo de la Reformi ne mogu biti viši od dva puta širine ulice. Ako zgrada prelazi ovu visinu, gornji deo mora biti uvučen ili sužen. Zbog Romanovog kreativnog snalaženja kada je u pitanju ovaj propis, zgrada u zavisnosti od gledišta posmatrača ne samo da menja svoju materijalnost, već i skulpturalnu formu.
“Torre Reforma” (foto: Alfonso Merchand)
Zgrada je celokupnom svojom širinom sa treće strane koja je od stakla, okrenuta ka gradskom parku Bosque de Chapultepec. Da bi se stvorio dodatni korisni prostor, spratovi se ovde oslobađaju suženja. Na prednjoj strani, naizgled glatka fasada formira skoro neprimetan četvrti ugao.
