Tehnika koju je razvio klivlendski studio Redhouse Architecture, zapravo je odgovor na stambenu krizu i održiviji način izgradnje.
Video zapis u okviru „Dezeen x MINI Living“ serije otkriva plan za reciklažu napuštenih i oronulih domova, tako što ih uništava i nakon toga taj otpad kombinuje sa micelijumom gljiva, a zatim ga koristi za izgradnju novih, biorazgradivih konstrukcija.
Proces opisan kao „biocycling" uključuje razbijanje građevinskog otpada do mešavine nalik kaši i zatim mešanje te smeše sa micelijumom, odnosno vegetativnim delom gljive.
Micelijum vezuje mešavinu zajedno kako raste, stvarajući masu koja se onda može komprimovati kako bi se dobio novi građevinski materijal. Ovaj novi materijal se može seći kako bi se dobio oblik cigle ili se koristi kao izolacija.
Osnivač Redhouse Architecture Christopher Maurer tvrdio je da je istraživanje njegovog studija o micelijumu odgovor na stambenu krizu u Klivlendu, gde postoji neuobičajeno veliki broj napuštenih domova.
Gljive za pretvaranje oronulih kuća u nove (foto: Dezeen)
„Stanogradnja je jeftina i olako se napuštaju objekti pa većina ljudi želi samo da ih sruši", rekao je on za Dezeen. „Taj otpad uglavnom završava na deponijama jer je preskupo da se izvlači dobar materijal."
Umesto da uništi klivlendovo bogatstvo napuštenih stambenih objekata i pusti opasne materije u životnu sredinu u tom procesu, Maurer želi da ih reciklira. „Naš krajnji cilj bi bio da ove kuće pretvorimo u nove kuće", objašnjava on. „Dakle, recikliranje celokupnih konstrukcija."
Prema Maureru, procesom bi se stvorila nova vrsta biorazgradivog doma, koji bi se mogao koristiti za trajni ili privremeni smeštaj.
Gljive za pretvaranje oronulih kuća u nove (foto: Dezeen)
„Materijali koje koristimo su potpuno organski", rekao je za Dezeen. „Ako ih zaštitite, oni se mogu koristiti na neodređeno vreme, ali se sa druge strane mogu koristiti i za privremeno stanovanje. Ukoliko se koriste u svrhu privremenih objekata, što je karakteristično za zone pogođene katastrofama, takođe se mogu kompostovati ili biološki razgraditi."
Planovi Redhouse Architecture takođe uključuju i prenosivio postrojenje pod nazivom „biocycler", koje bi moglo da se dovede na lokaciju gde je predviđeno rušenje kako bi se sve izvelo na licu mesta.
Maurer je rekao da će „biocycler" omogućiti više „uradi sam“ pristupa izgradnji, jer se tehnika može pokazati zajednicama i doneti na licu mesta. „Proizvođačko društvo se razvija oko „mycoteriala“ - ovih novih materijala dobijenih od micelijuma gljiva", rekao je. „To je nešto što svako može da uradi samostalno jer su procesi veoma pristupačni."
Gljive za pretvaranje oronulih kuća u nove (foto: Dezeen)
Zbog pristupačnosti i niske cene tehnike, Maurer smatra da će to biti korisno za zemlje u razvoju u svetu, gde carinske tarife ograničavaju uvoz građevinskog materijala i često sprečavaju neophodnu izgradnju.
„Želeli bismo da odemo negde, da pokažemo ljudima kako da naprave materijale i uz pomoć fabričko-laboratorijske opreme pretvare dobro u stvaran proizvod koji može biti korisan lokalnim ekonomijama ili čak izvezen", rekao je.
Trenutno su napori Redhouse Architecture vezani za gradnju korišćenjem micelijuma u fazi istraživanja i finansiranja. Mađutim, studio planira da reciklira otpad iz projekta renoviranja hotela pa trenutno radi na svojoj prvoj izgradnji „mycotecture" - farmi gljiva.
Gljive za pretvaranje oronulih kuća u nove (foto: Dezeen)
Iako je Maurerova firma trenutno u mogućnosti da usvoji proces u malom obimu, tehnološki razvoj mora da se održi pre nego što „mycotecture" postane široko rasprostranjena. „Želeli bismo kroz pet godina da vidimo zgrade napravljene od ovih materijala", dodao je Maurer.
