Arhitekte često zanemare kako će se zgrade koje projektuju razvijati i kako će izgledati tokom vremena usled mnogih prirodnih uticaja. Pažnja se pridaje tome kako će ljudi koristiti tu zgradu a da pri tom zaboravljaju kako će je tretirati vreme. To je neizbežan i neizvestan proces koji pokreće pitanje kada je zgrada zapravo potpuna - da li kada se u nju uklopi i poslednji komad nameštaja ili kada se postavi završni krovni pokrivač ili možda, kada priroda počne na nju da deluje?
Prirodne sile materijalu mogu da dodaju integritet „smekšavajući“ njegov rigidan, beskarakteran početni izgled. Ono što se dešava nakon procesa izgradnje važno je za razmatranje kako bi se stvorila konstrukcija koja će s vremenom rasti samo u lepoti. Da bismo vam pomogli da postignete stalno rastuću izgradnju, u nastavku će biti prikazano šest različitih materijala koji graciozno stare.
Kamen / krečnjak
Ne možete poricati prekrasan kvalitet starog kamenoloma, koji priča priču o prohujalim vremenima. Kamene zgrade koje su preživele decenijama ili čak vekovima čudesno postaju dominantne konstrukcije na koje su uticali priroda i elementi iz prirode.
Neverovatno svestrani materijal se ne koristi samo za čvrstu zidanu konstrukciju, već i za tanke kamene fasadne sisteme koji daju jednako veličanstven izgled prednjem delu građevine - čak i ako su to mali, elegantno postavljeni kameni detalji.
Oglas
Slika 1. Kamena građevina (foto: George Messaritakis)
Tikovina
Tikovo drvo, kao i većina drveća sa visokim sadržajem taninske kiseline, srebri sa godinama i zahteva malo održavanja. Louis Kahn je bio veliki obožavalac tikovine - prozori na Salk Institutu su uokvireni ovim organskim materijalom, lepo dopunjujući oštre betonske blokove.
Pored zgrada, tikovina se uglavnom koristi za izradu nameštaja na otvorenom i izgradnju čamaca, jer je visoko otporan na truljenje i za razliku od druge drvene građe, ima relativno niski procenat skupljanja. Iako stari sa „šmekom“, ipak ovo tropsko tvrdo drvo mora biti odgovorno nabavljeno kako bi se osiguralo da ne šteti prirodi i zajednici.
Slika 2. Tikovina u izgradnji (foto: Liao Yusheng)
Korten
Ova lista ne bi bila potpuna bez nerđajućeg čelika. Poseban narandžasti sloj se formira kao pasivni oksidni premaz na površini materijala i sprečava dalju oksidaciju i štiti čelik. Da bi se spoljni sloj stabilizovao, obično treba od 4 do 6 meseci, i u zavisnosti od klime može biti različite boje - narandžast, crven, braon, plav ili crn. Ploče za oblaganje od nerđajućeg čelika se dobijaju hladnim ili toplim valjanjem. Suprotno zarđalom izgledu materijala, čelik je otporan na dalju koroziju i ima visoku čvrstoću, što ga čini poželjnim za dobijanje drugih čeličnih legura.
Slika 3. Third Wave Kiosk (foto: Rory Gardiner)
Bor
Bor je još jedno drvo koje vremenom menja boju i postaje sivo-plavičasto. Površina bez premaza stari prirodno i graciozno kada je izložena prirodnim uticajima, ali se ovo može kontrolisati nanošenjem pigmentiranih slojeva ulja kako bi drvena građa bila više UV-otpornija. Zbog ovoga su obloge od ovog drveta veoma tražene, jer na mnogim lokacijama povezuje objekat sa okolnim prirodnim pejzažom.
Slika 4. Kuća od drvene građe - bora (foto: Charles Hosea)
Mermer
Postoji nešto u vezi starog mermera koji podseća na rimske antikvitete i što mu daje određenu veličinu kao materijalu. Mermerne šindre su retke, ali ih je izvanredno videti. Primer je Knowlton School of Architecture koja je nedavno obložila svoju novu zgradu kamenom i dobila površinu sa spektakularnom teksturom koja ne bi bila takva da su koristili konvencionalnu drvenu šindru.
Slika 5. Knowlton School of Architecture (foto: Timothy Hursley)
Bakar i bronza
Bakar je metal koji je poznat po zelenoj patini koja se razvija preko površine (30 godina u čistom okruženju ili samo 5 godina u blizini industrijskih zona). Svetlo zelenu patinu uzrokuju bakarni karbonat i bakarni sulfat koji se formiraju kao reakcija na kiseonik u vazduhu, koji zatim obezbeđuje zaštitni sloj. Bronza slično oksidira i stvara eventualnu zelenu patinu sa bogatim bronzanim nijansama.
Slika 6. Zelena kuća (foto: Jeremy San)
