Tokom narednih godina biće doneta zakonska obaveza svih zemalja Evrope da poboljšaju energetsku efikasnost zgrada, koja se svodi na izgradnju zgrada sa približno nultom potrošnjom energije (nZEB), odnosno objekata koji troše minimalnu energiju. Direktiva EU 31/2010 uspostavlja dva ključna roka: da sve javne zgrade moraju biti nZEB od 1. januara 2019. godine, a dve godine kasnije, do 1. januara 2021. godine, da sve nove zgrade moraju biti nZEB. „Nešto je manje od godinu dana, do prvog roka, a ipak su mnoge zemlje još uvek daleko od ispunjavanja ovog nivoa energetske efikasnosti u zgradama. Zemlje koje su najviše napredovale u ovom izazovu su one u centralnoj i severnoj Evropi", objasnio je Juan María Hidalgo, koautor studije.
Ovo istraživanje, pod vođstvom Université de Liege, sprovelo je više od deset evropskih istraživača i analiziralo situaciju izgradnje u sedam zemalja Južne Evrope (Kipar, Francuska, Grčka, Italija, Portugalija, Rumunija i Španija). Svaka zemlja ima suptilne razlike u tehničkim definicijama koje otežavaju direktno upoređivanje nZEB propisa i programa delovanja. Zato smo „na učesnike u studiji delovali da učine napore kako bi se postigao dogovor o zajedničkoj metodologiji. To je bio jedini način stvaranja pravih poređenja na sličnoj osnovi", dodao je Hidalgo.
Slika. Termovizijski snimak zgrade u Baskiji iz 70-ih godina, gde je evidentan gubitak toplote zbog nedostatka izolacije (foto: Juan María Hidalgo / UPV/EHU)
Socijalne i tehnološke barijere
Oglas
Istraživanje se fokusiralo na upoređivanje društvenih i tehnoloških prepreka koje otežavaju razvoj nZEB-ova, u odnosu na nove zgrade i nadograđene/unapređene postojeće objekte. Do sada su mnoge studije opravdavale zakašnjenja „juga“ u odnosu na „sever“ pozivajući se na ekonomski aspekt. Ipak, ovaj rad pokazao je da postoje i druge barijere, kao što su sociološki i klimatski uslovi u svakoj zemlji koji značajno utiču na postizanje ciljeva dobijanja skoro nultih energetskih zgrada. „Loša obuka gotovo svih učesnika, počev od administracije, uključujući građevinske radnike i same građane, predstavlja ogroman „lanac“ u kojem još uvek nema dovoljno razumevanja o tome šta su nZEB-ovi i kako ih postići“, naglasio je Hidalgo. Ipak, „projekat zgrade mora biti detaljnije proučavan kako bi se rešile promene godišnjih doba, poput zime i leta" i slično, dodao je Hidalgo. „Baskija bi mogla da bude dobra zemlja za testiranje zato što ima skoro čitav spektar različitih klimastkih uslova na svom području koji su obuhvaćeni studijom. Bez obzira što smo mali region, moramo da primenjujemo vrlo različite kriterijume projektovanja u različitim oblastima - obalnim područjima, planinskim područjima, područjima na jugu i sl."
„Ako se ove prepreke ne prevaziđu, verovatno će doći do nezadovoljstva stvarnim rezultatom, jer bi se mogli pojaviti problemi pregrevanja, nepotrebnih dodatnih troškova u zgradi, često pogoršavajući loše funkcionisanje zgrada", rekao je istraživač. Dakle, „studija predlaže poboljšanja u propisima, projektovanju, izgradnji i upotrebi za takve zgrade", dodao je on.
Istraživač je takođe naglasio da je zbog lokacije, mogućnosti orijentacije i korišćenja novih materijala i tehnologija integrisanih u projekat, teže izgraditi novi nZEB nego naknadno ugraditi u postojeći koncept, jer je manje prostora za manevar a i troškovi takođe rastu.
Huan María Hidalgo je rekao i sledeće: „Nadamo se da će ova studija pomoći u rešavanju glavnih poteškoća u sektoru i omogućiti nam da do 2020. godine imamo bolje pripremljeni građevinski sektor, sa boljim sredstvima i većom svešću". Na taj način će biti moguće izgraditi nZEB koji zadovoljavaju potrebe svih, po najnižoj ceni i sa najmanjim mogućim uticajem na životnu sredinu".
