Gradnja vrećama zemlje ili peska (eng. earthbegs ili sandbags) predstavlja stari/novi građevinski sistem. Ovaj način gradnje već dugo koristi vojska za podizanje bunkera, a takođe je poznat i kao veoma efikasno rešenje za odbranu od iznenadnih poplava.
Međutim, poslednjih godina gradnja uz pomoć vreća sa peskom ili zemljom sve više se uzima kao odlično rešenje za izgradnju jeftinih domova za izbegla ili raseljena lica iz područja ugroženih ratom ili prirodnim katastrofama...
Jednostavnost gradnje i troškovi transporta koji se svode samo na same vreće odlično su rešenje za brzu izgradnju velikog broja domova za ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Kalifornija je, naravno, prigrlila ovaj sistem kao nesporni primer održive gradnje, a ideje primene ovog sistema idu mnogo dalje...
Osobine konstrukcija od vreća peska
Oglas
S obzirom da su ovi zidovi masivni oni obezbeđuju odličnu zaštitu od klimatskih uticaja, seizmičkih potresa ili poplava, pa čak i od projektila (metaka i gelera). Najveća prednost u odnosu na druge sisteme jesu minimalni troškovi: u obične vreće se može sipati šljunak, pesak, zemlja, blato... skoro sve vrste tla koje postoje na nekoj lokaciji, i – elementi za zidanje su završeni.
Ovaj sistem gradnje zauzima posebno mesto u konceptu održive gradnje. Korišćenje lokalnih sirovina koje nije potrebno dodatno prerađivati, predstavlja uštedu energije u sakupljanju i transportu sirovina, proizvodnji građevinskog materijala, i transportu na gradilište.
Vreće su ispunjene mineralnim sirovinama, zidovi ne predstavljaju gostoljubivu sredinu za insekte, nisu zapaljivi, sposobni su da regulišu vlagu u objektu, ne emituju štetne gasove te nema negativnih posledica po zdravlje ljudi... Zahvaljujući svim navedenim osobinama jasno je da se radi o trajnom materijalu.
Earth-One – prototip (levo)
Earth-One enterijer (desno)
Vreće u osnovi ovakvih objekata mogu biti ispunjene šljunkom ili lakim kamenom vulkanskog porekla čime će se sprečiti uspinjanje vlage u zidove od platnenih vreća napunjenih zemljom i istovremeno obezbediti toplotna izolacija unutrašnjeg prostora. Mogu biti postignuti različiti konstruktivni oblici, a s obzirom da je njima moguće izgraditi svod ili kupolu, prilikom gradnje objekta nisu potrebni nikakvi dodatni konstruktivni materijali kao npr. čelik ili drvo za savladavanje raspona tavanice.
Značaj ovoga naročito se može uvideti npr. u uslovima bliskoistočnih pustinja i afričkih savana gde nema konstruktivnog drveta. Dodatno, na takvim mestima klimatski uslovi su nepovoljni i skloništa od vreća zemlje pružaju daleko optimalnije uslove za život nego što su to šatori ili metalni montažni objekti.
Na trajnost ovih objekata nekada se nije moglo računati zbog slabih karakteristika materijala od kog su načinjene vreće, ali, sa razvojem materijala, danas se za veoma malo novca mogu kupiti vreće od polipropilena odličnih karakteristika. On nije otporan na UV zračenje, ali je konstrukciju od ovog materijala moguće prekriti slojem zemlje ili ispletenim prekrivkama od lokalne vegetacije.
Jednostavnost gradnje takođe je od velikog značaja za primenjivost ovog sistema gradnje jer jedan čovek može brzo obučiti dovoljan broj ljudi za gradnju objekata od vreća zemlje. U siromašnim područjima gde bi se ova tehnika gradnje mogla najviše koristiti nisu dostupni vešti majtori, sve i da ima dovoljno građevinskog materijala koji zahteva nešto uvežbanije rukovanje.
Arhitektura za UN
Iranski arhitekta Nader Khalili (1936-2008) verovao je da sistem gradnje vrećama predstavlja rešenje koje može rešiti probleme miliona raseljenih i izbeglih lica širom sveta. Nakon sveobuhvatnog istraživanja metoda gradnje ovim sistemom koje su pratile detaljne izrade prototipova, došao je do rešenja koje je smatrao najpogodnijim...
Earth-One – ulaz i fasadni zid (levo)
temelji i gradnja – prototip Eco-Dome (desno)
Opredelio se za kružne osnove nad kojima se formira kupola. Između vreća ispunjenih peskom postavljena je bodljikava žica koja sprečava njihovo klizanje i otpornost na zemljotrese. Ovakvo rešenje nastavlja se na bliskoistočnu tradiciju gradnje ćerpičem (opekom pečenom samo na suncu) i koncept lakoprenosivih šatora nomadskih plemena.
Ovi objekti otporni su na uragane, poplave, zemljotrese, a zemlja pruža protivpožarnu sigurnost, toplotnu i zvučnu izolaciju.
|
U Kalifornijskom institutu razvijeno je nekoliko prototipova konstrukcija od vreća sa peskom: od komfornih individualnih vila do naselja za izbegla i raseljena lica, ali i konstrukcija za daleku budućnost... |
Za potrebe istraživanja ispitano je nekoliko rešenja svodova i kupola, a jednostavnost gradnje ima i značajan sociološki aspekt: uz kratku obuku svi mogu učestvovati u gradnji sopstvenih domova i celog naselja bez obzira na ekonomski položaj. U izbegličkim naseljima ovakav vid komunikacije veoma pozitivno utiče na raspoloženje i psiho-fizičko zdravlje ljudi u teškim životnim okolnostima.
Svaki od objekata ima glavnu prostoriju pod kupolom i dodatne prostore za ishranu i higijenu. Lako je dograditi i prostor za životinje, a vreće mogu biti korišćene i za uređenje kompletnog naselja: za puteve, obaloutvrde, kanale, potporne zidove, rampe...
enterijer Eco-Dome (levo)
koncept izbegličkog sela (desno)
Od 1982. godine Nader Khalili razvijao je prototip sistema nazvan super ćerpič (eng. super adobe) u Kaliforniji.
Godine 1986. osnovao je Kalifornijski institut za zemljanu umetnost i arhitekturu Cal-Earth (calearth.org), neprofitnu istraživačku i obrazovnu instituciju koja najviše pažnje posvećuje rešenjima za programe Ujedinjenih nacija. Prototipovi su dobili građevinske dozvole u Kaliforniji i ispunili sve zahteve UNHCR-a koji je ovaj sistem koristo već 1995. godine da zbrine izbeglice koje su iz Iraka prelazile u Iran.
Za života, prof. Nader Khalili stigao je paralelno sa svim ostalim istraživanjima da razvije i program online obuke. Na ovaj način, za gradnju vrećama peska obučeni su mnogi polaznici direktno iz kalifornijskog sedišta na svim stranama sveta: od Mongolije do Meksika, Indije i SAD, Irana, Brazila, Čilea, Južne Afrike...
Godine 2004. Khalili je dobio Aga Khan nagradu za arhitekturu. Preminuo je 2008. godine.
|
Hi-Tech primena gradnje vrećama peska Pored Ujedinjenih nacija, druga velika organizacija koja je zainteresovana za istraživački rad Prof. Khalilija jeste Nacionalna američka svemirska agencija – NASA. Koncept građenja vrećama peskom svoju primenu mogao bi naći prilikom gradnje stanica na mesecu ili marsu. sa Zemlje je potrebno transportovati samo lopate i vreće, a materijala za ispunu ima u izobilju... |
Linkovi:
- HyperAdobe - novi sistem gradnje monolitnih zidova vrećama zemlje (video) - link
- Nabijena zemlja - savremena interpretacija drevnog materijala - link
