U Dubaiju se nalaze neki od najinovativnijih arhitektonskih projekata na svetu, ali je njegov najnoviji neboder svakako jedan od najslikovitijih koji smo do sada videli. „Dubai Frame“, inače poznat kao „Najveći ram za slike na svetu", je pravougaona konstrukcija visoka 150 metara, čija jedinstvena forma uokviruje zapanjujući pogled na gradski horizont koji uključuje i Burj Khalifu. Ovo je najnoviji projekat koji se nalazi u prestižnom arhitektonskom portfelju grada i oko koga su se od samog početka vodile polemike jer je jedan arhitekta rekao da je grad ukrao njegov projekat.
Slika 1. „Dubai Frame“ (foto: Donis Architecture i The Dubai Frame)
„Dubai Frame“ se nalazi u omiljenom gradskom parku „Zabeel Park“ i dostiže visinu od neverovatnih 150 metara. Posetiocima je obezbeđen sjajan panoramski pogled na horizont grada sa 300 metara dugačkog mosta. Očekuje se da će ovaj jedinstveni neboder privući skoro dva miliona turista godišnje, a uz napalatu ulaza od 50 dirhama (oko 14$) definitivno će doneti i prihod gradu.
Oglas
Slika 2. „Dubai Frame“ (foto: Donis Architecture i The Dubai Frame)
Unutar građevine sa okvirom zlatne boje, posetioci se dovode do staklenog šetališta gde mogu uživati u pogledu na stari grad Deiru na severu i visoke zgrade postavljene duž poznatog puta Sheikh Zayed Road na jugu. U muzeju koji je u prizemlju, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa inovativnim prikazom proširene stvarnostii koji prati transformaciju Dubaija od ribarskog sela do živahne metropole.
.jpg)
Slika 3. „Dubai Frame“ (foto: Donis Architecture i The Dubai Frame)
Međutim, kako je krenulo, više „isijava“ kontroverzna priča o projektu nego sam dizajn „Dubai Frame“. Godine 2008. Grad Dubai i ThyssenKrupp Elevators bili su domaćini internacionalnog arhitektonskog konkursa u potrazi za sledećim neverovatnim neboderom koji će se graditi u gradu. Projekat arhitekte Fernanda Donisa je izabran za najbolji i pobedio je na ovom takmičenju. Međutim, kada je došlo vreme da se krene sa realizacijom projekta, arhitekta i grad se nisu složili oko ugovornih uslova. Uprkos tome, grad je nastavio sa projektom, krenuvši sa gradnjom 2014. godine, što je dovelo do toga da Donis podnese tužbu za kršenje autorskih prava nad intelektualnom svojinom.
