U pametnim gradovima u ne tako dalekoj budućnosti, pešačke staze bi mogle da stvaraju energiju samo na osnovu koračanja pešaka po njima. To bi moglo biti ostvarljivo zahvaljujući kompaniji kao što je Pavegen. Međutim troškovi su ti koji su u velikoj meri ograničili primenu ove tehnologije na javnim mestima poput trgovačkih centara i fudbalskih igrališta ali sa druge strane nova tehnika razvijena na Univerzitetu u Viskonsinu-Medison (UW-Madison) „vidi“ snabdevanje kuće energijom koju pokreće isti izvor po ceni koja je identična ceni standardnih podova.
Dok Pavegenova pločica koristi elektro-magnetnu indukciju za proizvodnju električne energije, materijal razvijen od strane UW-Madison tima oslanja se na „triboelectric“ efekat, koji stvara naelektrisanje, i najčešće se doživljava kao statički elektricitet, nastao trenjem dva materijala koji se trljaju jedan o drugi. Princip je već istražen za primenu na odeći i na ekranima osetljivim na dodir (touchscreen) koji sakupljaju električnu energiju. Tim je ovaj pristup nazvao „sakupljanje energije na putu“.
„„Sakupljanje energije na putu“ zahteva razmišljanje o mestima gde postoji obilje energije koja bi se mogla sakupiti", kaže Xudong Wang, glavni istraživač na ovoj studiji. „Radili smo puno na sakupljanju energije iz ljudskih aktivnosti. Jedan od načina je da se napravi nešto što će se staviti na ljude, a drugi način je da se kreira nešto čemu će ljudi imati stalan pristup. Tlo je mesto tj. ono sa čime ljudi imaju najčešći kontakt."
Wang je prethodno isprobao sličan sistem koji bi mogao da sakupi energiju iz kretanja automobilskih guma po površini. U ovom slučaju, električna energija se generiše kroz celulozna nanovlakna koja su manje od milimetra debljine i koja su ugrađena u drvene podove. Neka od ovih nanovlakana su hemijski tretirana, i kada se dovedu u bliski kontakt sa netretiranim nanovlaknima, kroz vibracije izazvane hodanjem po površini materijala, oni stvaraju naelektrisanje. To se tada može sakupiti i koristiti za osvetljenje, punjenje baterija ili za druge potrebe domaćinstva, a izlazna energija sistema može biti povećana izgradnjom nekoliko slojeva.
Nanovlakna su relativno jeftina, i pošto su ona ugrađena u obične podove, tim smatra da bi se cena koštanja znatno smanjila i bila bi približna standardnoj ceni drvenih podova. Trebalo bi da budu više u mogućnosti da se recikliraju i prilagode u odnosu na postojeće površine koji služe za sakupljanje energije, i izdržljivi kao standardni drveni podovi.
„Inicijalni test u našoj laboratoriji pokazuje da ovakvi podovi „rade“ za milione ciklusa bez ikakvih problema", rekao je Wang. „Nismo pretvorili te brojeve u godine života poda, ali mislim da sa odgovarajućim dizajnom pod može definitivno nadživeti sam sebe."
Tim trenutno radi na optimizaciji sistema u nadi da će izgraditi prototip koji će se nalaziti negde u okviru prostorija Univerziteta kako bi se demonstrirala tehnologija. Na kraju krajeva, sistem može naći primenu i u drugim vrstama podnih obloga.
