Izlivanje betona u tekstilne oplate omogućava projektantima i dizajnerima da stvore dramatične, skulpturalne oblike koji bi uskoro mogli da se koriste za arhitektonske konstrukcije. U daljem tekstu će biti prikazano šest najzanimljivijih primera, uključujući i nove tehnike izlivanja pomoću robota.
Izlivanje betona u tekstilne oplate uključuje sipanje cementa u tekstilni kalup koji se obično nalazi u drvenom okviru.
Tehniku su prvi koristili na Univerzitetu u Manitobi u okviru Centra za arhitektonske konstrukcije i tehnologiju (CAST - University of Manitoba's Centre for Architectural Structures and Technology) i švajcarski inženjer 20. veka Heinz Isler, koji ga je koristio u okviru svog rada u razvoju super-tankih betonskih omotača zgrada.
Od nedavno, dizajneri su ponovo počeli da eksperimentišu sa njim da bi stvorili jedinstven skulpturalni nameštaj, isto kao što su istraživali i njegov potencijal za stvaranje novih vrsta arhitektonskih komponenti, uvođenje robota i različitih vrsta tekstila u proces livenja.
Oglas
Prema firmi Atkins koja se bavi inženjeringom i arhitekturom, izlivanje u tekstilne oplate može omogućiti arhitektima da stvaraju zanimljive konstrukcije sa do 40 posto manje betona, a to može značiti i da bi se zgrada mogla izgraditi sa manje utrošenog rada.
„Ovaj metod izlivanja ima implikacije da se koristi na različite načine na gradilištima u budućnosti“, rekao je dizajner Joseph Sarafian, koji je radio na tome da se u procesu livenja efikasnije koriste roboti. „Vidimo da se unapređuje da bi se stvorili jedinstveni fasadni elemenati za zgrade ili čak primarna struktura zgrade.“
Evo nekih primera ovih vrsta tehnike:
„Fabric Forms“ - Ron Culver i Joseph Sarafian
Dizajneri Ron Culver i Joseph Sarafian unapredili su konkretne tehnike livanja dodavanjem robota. Sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji (University of California,) projekat „Fabric Forms“ uključivao je sipanje mešavine betona i fiberglasa u „košuljice“ od likre koje su u obliku slova Y protegnute u položaj šest osa robota.
Korišćenjem robota, dizajneri ne moraju da stalno stvaraju i uništavaju kalup od šperploče koji je obično napravljen da drži tekstilne oplate na mestu. Rekli su za Dezeen da bi ovo mogla biti građevinska tehnika budućnosti.
„Parametarski dizajn povećava potrebu za varijacijama, od kojih su mnoge neizgrađene zbog neuspeha tradicionalnih građevinskih metoda da se prilagode novim digitalnim tehnologijama“, rekao je Sarafian za Dezeen.
„Mi vidimo „Fabric Forms“ kao jedan od mnogih načina da se premosti taj jaz“. Više o ovome možete pogledati ovde.
„Augmented Skin“ - učenici iz Bartlett School of Architecture
Maturanti iz Bartlett School of Architecture u Londonu razvili su eksperimentalnu tehniku za stvaranje složenih građevinskih komponenti pomoću štapića umotanog u rastegljiv tekstil za izlivanje betona.
Kada se štapići postave unutar tekstila za formiranje spojeva, beton se sipa unutra da bi se stvorila čvrsta forma bez potrebe za potporni kalup. Štapići ostaju unutar kalupa da bi ojačali konstrukciju.
Nazvan „Augmented Skin“, projekat je uključivao stvaranje nekoliko malih prototip predmeta, poput stolica, uz pomoć ove tehnike. Učenici su razvili nekoliko vizualizacija tih vrsta arhitektonskih konstrukcija koje bi mogle biti kreirane jednog dana, uključujući paviljone i mostove. Više o ovome možete pogledati ovde.
„Papabubble“ u Daimaru u Tokiju - Schemata Architecture Office
Većina nedavnih eksperimenata sa tekstilnim oplatama za livenje betona je stvorilo složene oblike nalik mrežnim. Ali japanska firma Schemata Architecture Office je izlila beton u tekstilnu oplatu nalik da bi kreirala ovaj glomazni pult za konditorski kiosk u Tokiju.
Betonski pult se nalazi oko kioska i sa zaobljenim je ivicama i naborima izliven u tekstilne oplate. „Napravili smo beton neuobičajenom metodom i to nije bilo lako“, rekao je Nagasaka za Dezeen. „Pritisak betona je veoma jak ali smo našli dovoljno jak tekstil. “ Više o ovome možete pogledati ovde.
„Mass IIII“ - Janwillem Van Maele
Janwillem Van Maele, diplomac škole De Hogeschool West-Vaanderen, izlio je beton unutar tekstilne oplate da bi stvorio sto.
Nazvan „Mass IIII“, ovaj sto je nastao „zašivanjem“ tkanine u mrežu i spajanjem u kružnu ploču. Visio je naopako ispunjen cementom i šljunkom nakon čega je natopljen vodom i ostavljen da očvrsne.
Dobijeni oblik je išmirglan pre nego što su dodate nogice da bi se napravila funkcionalna strana stola ili stolice. Više o ovome možete pogledati ovde.
FattyShell (v.01) - Kyle Sturgeon, Chris Holzwart i Kelly Raczkowski
Tim studenata sa Univerziteta u Mičigenu (University of Michigan) stvorili su „FattyShell (v.01)“, u okviru svojih studija vezanih za digitalnu obradu i algoritamski dizajn.
Oni su spojili gumene oplate da bi stvorili membranu, koja je podržana od strane drvenog kalupa u kontroli oblika betona koji se sipa unutar njega. Gumena „navlaka“ je takođe zategnuta na pojedinim delovima sa kablovima.
Beton na bazi cementa se tada sipa između oplata u intervalima od tri sata. Više o ovome možete pogledati ovde.
„Stitching Concrete“ - Florian Schmid
Jedna od alternativa livenja betona u tekstilne oplate je da se koristi tkanina koja je zapravo impregnirana sa betonom. To postiže različitu estetiku i još se nije koristilo za kreiranje nosivih građevinskih konstrukcija.
Florian Schmid koji je diplomirao industrijski dizajn napravio je stolice od materijala pod nazivom „betonsko platno“ (concrete canvas), koji se sastoji od cementa u slojevima između tekstila i PVC podloge. Kada je natopljen njime se može manipulisati nekoliko sati pre nego što očvrsne.
Schmid je uzeo komade platna i zašio ih po ivicama koncem jarkih boja i onda ga postavio na drveni kalup dok je natopljen vodom i ostavio ga da očvrsne. Više o ovome pročitajte ovde
