Brojni istraživački napori su već pokazali potencijal za grafen u cilju poboljšanja efikasnosti solarnih ćelija. Sa tim u vezi, tim istraživača u Kini iskoristio je izvanredne osobine ovog magičnog materijala da bi razvio novi dizajn solarnih ćelija koje će biti u stanju da proizvode električnu energiju u svim vremenskim uslovima, pošto današnje solarne ćelije ne mogu kada pada kiša.
Među brojnim impresivnim karakteristikama grafena je i njegova provodljivost koja omogućava elektronima slobodan protok po njegovoj površini. Kada se stavi u vodeni rastvor, to omogućava materijalu sposobnost da veže par pozitivno naelektrisanih jona sa parom svojih negativno naelektrisanih elektrona u ono što je poznato kao Lewisova kiselo-bazna reakcija. Ovo svojstvo se iskoristi za uklanjanje vodećih jona i organskih boja iz rešenja i inspirisala je tim predvođen Qunwei Tangom za razvoj solarne ćelije koja proizvodi električnu energiju ne samo od sunca već i od kišnih kapi.
Kišne kapi sadrže razne soli podeljene na pozitivno i negativno naelektrisane jone. Kada voda dođe u kontakt sa grafenom, pozitivni joni se vezuju za elektrone na površini grafena. U trenutku kontakta između vode i grafena, dvostruki sloj elektrona i pozitivno naelektrisani joni stvaraju pseudokondenzator („pseudocapacitor“). Razlika u potencijalu između dva sloja je dovoljno velika da generiše napon i struju.
Oglas
Novi dizajn solarnih panela koji se oslanja na svojstva grafena prilikom proizvodnje električne energije iz kišnih kapi
Laboratorijski testovi korišćenjem simulirane kišnice dokazali su ovu teoriju. Prototip termo-osetljive solarne ćelije u kojoj je primenjen tanak sloj grafena je testiran sa malo slane vode kako bi simulirao kišu. Uspeli su da proizvedu stotine mikrovolti i ostvare solarnu efikasnost konverzije električne energije od 6,5 odsto. Istraživači veruju da bi daljim usavršavanjem sam proces mogao postati dovoljno efikasan da se proizvedu solarne ćelije koje će generisati električnu energiju bez obzira na vremenske prilike.
