Milan Momčilović iz firme EC Harris priredio je kratki pregled hrvatskog tržišta nekretnina i građevinske industrije te zemlje za sajt Buildink UK. Neposredno nakon spornog izveštaja BBC-ja o turističkoj slici Hrvatske, ovaj pregled treba da predstavi britanskim firmama mogućnosti poslovanja u Hrvatskoj za vreme naradnih kriznih meseci u EU, bar do ponovnog uspona.
Najveći deo građevinske industrije u Hrvatskoj odnosi se na državne investicije, i najavljena politika štednje u Vladi predstavlja veliku opasnost za građevinske firme i njihovih 85.000 zaposlenih. Kao posledica kresanja budžetskih sredstava neke od firmi će ostati bez poslova koje je država obezbeđivala prethodnih godina, i procenjuje se da će oko 8.000 radnika ostati bez posla.
Restruktuiranje hrvatske građevinske industrije u poslednjih nekoliko godina pratilo je evropske trendove ka formiranju malih i srednjih preduzeća u skladu sa zahtevima tržišta. Ovo je uslovilo povećanim brojem MSP, dok je prisustvo giganata na tržištu sve manje. Sada je na redu prilagođavanje standarda i propisa onima u EU koje treba da omogući nastavak restruktuiranja, čime će hrvatska građevinska industrija postati konkurentnija na evropskom tržištu.
Poslednjih godina građevinarstvo je dostizalo i 5,5% BDP-a, a cilj je da dostigne 10%, što bi odgovaralo postotku u zemljama EU. Kako bi bilo bilo odgovoreno na sve veće potrebe stanovništva za stambenim prostorom, ovom sektoru građevinarstva se poklanja dodatna pažnja. Očekuju se i povoljniji krediti kod komercijalnih banaka, a građevinska udruženja trebalo bi svoje poslovanje da prilagode ovim uslovima.
Tržište nekretnina u Hrvatskoj funkcioniše na dva nivoa. Sam vrh čini tržište Zagreba koje je u poslednjih nekoliko godina poraslo za 15%. Tokom 2008. godine prosečna cene nekretnine bila je 2.040 evra po kvadratu, tj. za 0,6% viša nego prošle godine. Za sada postoji manjak visokokvalitetnih stambenih jedinica, ali kako tržište počinje da biva sve zahtevnije i zrelije, tako se primećuje porast ponude savremenih tehnologija i materijala iz građevinskog sektora, za šta se očekuje i dalji rast. Posledično tome izdvajanjem ovih stanova iz prosečne ponude očekuje se da će cene stambenog prostora ostati na sadašnjem nivou.
Sa druge strane jefiniji stanovi su pogođeni ekonomskom krizom, a posledice se sve više osećaju u građevinskom sektoru. Ovaj deo tržišta bio je atraktivan za izvođače u prethodnoj deceniji i mnogi su tu došli do lake i brze zarade. Oni su uspeli da se osiguraju kako da prebrode krizu, ali oni koji nisu iskoristili prethodni period da stvore dobru osnovu, sada će većinom trpeti gubitke. Poslednjih godina rast broja stambenih jedinica stalno je rastao, a 2007. godine izgrađeno je 25.000 novih stanova.
Ove godine izgradnja stanova biće prepolovljena u odnosu na prošlu, iako se ne očekuje pad cena nekretnina. Zato je stala i kupovina stanova jer investitori čekaju bolja vremena.
Poslovni prostor
Najveći broj poslovnog prostora A klase nalazi se u Zagrebu, dok u drugim većim gradovima postoji prostor klase A i klase B ali u manjoj meri. Čak 95% klase A, od ukupno 260.000m2 nalazi se u prestonici, kao i 45% klase B. U 2008. godini cene za rentiranje A klase kretale su se od 15 do 16 evra mesečno, a prodaja se kretala od 2.000 do 2.500 evra za klasu A, i 1.400-1.800 evra po kvadratu za B. Na osnovu informacija dobijenih od banaka i investitora doći će do povećanja 6-8%.
U šoping centrima u Zagrebu cene za iznajmljivanje kreću se od 15 do 80 evra po kvadratu mesečno dok su u drugim gradovima i do 20% niže.
Strane investicije
Strani investitori imaju izjednačena prava, obaveze i pravni status sa domaćim. Od 1993. godine do 2006. u Hrvatsku je ušlo 13,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
