Prednost obnovljivih izvora energije prvi su otkrili meštani u nerazvijenim delovima Srbije i malim mestima u kojima nisu stigle ni bandere, ni vodovodne cevi. Istina je, nisu znali za ekološki efekat tih sirovina, ali su davno shvatili da se mogu ogrejati ložeći slamu ili se okupati uz pomoć vode u bojleru koju je ugrejalo sunce. I stručnjaci smatraju da bi naša zemlja mogla mnogo da uštedi, kada bi više koristila svoj prirodni potencijal sunca, vode, vetra i biomase, ali svi naglašavaju da je za to potreban ogroman novac.
Ipak, pronalazače širom Srbije nedostatak finansija ne sprečava da koriste ove blagodeti. Milentije Ivković mašinbravar, iz Melenaca je napravio svoju vetrenjaču na salašu i navodnjava svoje imanje. Za izradu mu je bilo potrebno oko 1.500 evra. Igor Kaloper svoju farmu organske hrane nadomak Beograda zaliva - na sunce. Agregat na naftu koji je pokretao pumpu za navodnjavanje zamenio je solarnim pločama. Očekuje da će mu se investicija isplatiti za manje od tri godine, a posle toga će mu struja kojom pokreće pumpu, ali i sve aparate u vikendici biti potpuno besplatna.
Srbija je, potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, preuzela ambiciozan cilj da do 2020. godine ima učešće obnovljivih izvora energije od 27 odsto u ukupnoj potrošnji.
Oglas
| Gubici - Srbija zbog geografskog položaja ima veliki potencijal za korišćenje solarne energije, jer ima oko 260 sunčanih dana godišnje - smatra Branislav S. Stefanović, direktor Svetske konferencije „Održivi razvoj“. - Pravili smo analizu na sportskim objektima pre nekoliko godina i ustanovili da bi, na primer, na „Marakani“ mogli da se postave solarni paneli koji bi omogućili ogromnu uštedu energije. Naš problem je što je neracionalno trošimo. |
- Slama, stabljike kukuruza, drveni opiljci mogli bi kod nas da postanu neki od veoma značajnih energenata - objašnjava dr Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu. - Ukupni potencijal biomase je 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte, a mi trošimo svega 1,1 milion, odnosno samo trećinu.
Broj malih solarnih elektrana za struju u našoj zemlji je zanemarljiv. Tehnologija je, objašnjavaju stručnjaci, i dalje skupa, pa je i cena ovako dobijene struje viša od one iz drugih izvora.
Jedno od ovih retkih postrojenja nalazi se na krovu Elektrotehničke škole „Rade Končar“ u Beogradu.
- Struju proizvedenu na ovaj način država plaća po povlašćenoj ceni od 23 evrocenta po kilovatu, dok je ona iz mreže sedam evrocenti - priča direktor škole Momčilo Stojanović. - Mi proizvodimo malu količinu struje i prodajemo je EPS-u, ali je ne trošimo, jer nam se više isplati da kupujemo iz mreže.
