Održivo projektovanje se obično fokusira na vodu, struju i očuvanje materijala koji se koriste, ali sa sledećih pet projekata se prvenstveno mislilo na suočavanje i rešavanje pitanja zagađenosti vazduha i vode, a istovremeno i sa podizanjem svesti o štetnom uticaju tih zagađenja na čovekovo zdravlje i prirodu.
„Smog Free Tower“, Studio Roosegaarde
„Zbog čega prihvatamo zagađenje vazduha?“ Tim pitanjem se rukovodio umetnik Daan Roosegaarde sa svojim istoimenom studiom iz Roterdama (Holandija), kada je imao u planu izgradnju tornja visokog preko 7 metara i izgrađenog oko masivnog sistema za prečišćavanje spoljašnjeg vazduha. Projekat je nedavno prikazan u lokalnom parku, a sastoji se od aluminijumske strukture koja može uhvatiti sitne čestice koje potiču iz okruženja, obuhvatajući radijus od 7-25 metara, u zavisnosti od vremenskih uslova, i tako stvarajući zonu čistog vazduha u obliku balona.
Oglas
Roosegaarde je sarađivao sa Tehnološkim univerzitetom „Delft“ i organizacijom ENS Europe, oba iz Holandije, na razvijanju patentiranog procesa pozitivne jonizacije koji može pročistiti do 28.000m³ u satu. Pozitivno naelektrisane čestice se onda privlače putem uzemljenog brojača elektroda, poput magneta, koje se potom ručno stružu svake nedelje. Nakupljene čestice se kompresuju i ubacuju u staklene kocke koje se onda prodaju putem sajta „KickStarter“, preko kojeg se vodi „crowdfunding“ kampanja za ovaj projekat. Za razliku od tradicionalnih uređaja za jonizaciju, Roosegaarde kaže da ovaj sistem od 1.4 megavata ne emituje ozon.
„City Air Purification System“, Arup i Sino Green
Firme Arup i Sino Green su razvile sistem za prečišćavanje spoljnjeg vazduha koji ciljano rešava pitanje zagađenosti vazduha na ulicama, u delovima namenjenim pešacima. Prototip, koji podseća na nadstrešnicu za autobuska stajališta, testiran je na prometnoj raskrsnici u Hong Kongu, gde je nivo zagađenja duplo veći od onog koji Svetska zdravstvena organizacija preporučuje. U maju, sistem je premešten na Univerzitet „Tsinghua“ u Pekingu, gde su uslovi još gori.
Do prečišćavanja vazduha dolazi unutar te „nadstrešnice“, odnosno njenog krova, kaže Džimi Tong, saradnik u firmi Arup. Unutra je smešten ventilator, pred-filter i konačno HEPA filter, koji zajedno vrše cirkulaciju i prečišćavanje vazduha. Otvor kroz koji izlazi prečišćen vazduh usmerava isti ka ljudima koji se nalaze ispod nadstrešnice dok čekaju autobus, a vazdušna barijera pod pritiskom sprečava nefiltrirani vazduh.
Kako Tong objašnjava, senzor i merač koji su integrisani u samu nadstrešnicu, mere performanse sistema, za koji se veruje da je u Hong Kongu smanjio nivo zagađenosti ispod nadstrešnice za 40%. Tako, za okvirno 2 dolara dnevno i novim filterom na svaka dva meseca, cena korišćenja ovog sistema je prilično skromna.
Kompanije Arup i Sino Green rade na razvoju skloništa koje bi bilo samodovoljno, bez trunke ugljenika i koji koristi tehnologije kao što su solarni paneli, pametne kontrole i podne obloge sa piezoelektričnim efektom.
„Phoenix Towers“, Chetwoods Architects
Kada bude završena 2018. godine, ova građevina mešovite namene u Wuhanu (Kina) će imati veliku prednost zbog svoje lokacije, na jednom od najvećih gradskih jezera. Osmišljen kako bi privukao posetioce ka ovom posebno osmišljenom ekološkom super-gradu, projekat čini par jin-jang nebodera koji mogu sami da generišu struju za sopstvene potrebe, recikliraju otpad i unaprede kvalitet spoljnjeg vazduha i vode.
U sklopu višeg nebodera nalazi se više sistema za prečišćavanje koji se, aktivno, napajaju koristeći obnovljive izvore energije i pasivno putem termodinamike, i tako filtriraju spoljni vazduh i vodu iz jezera. Kako bi se prečistilo jezero, voda će se uvlačiti u sistem i izbacivati iz njega koristeći struju dobijenu putem fotonaponskih panela i vetrenjača, objašnjava Lori Četvud, predsednik britanske firme Chetwoods Architects. Dodatno obloge od titanijum-dioksida na oba tornja, će ukloniti zagađenja iz vazduha neutrališući čestice smoga sa površine u dodiru sa ultraljubičastim zracima.
„Delhi Pollution Control Committee Head Office“, M:OFA Studios
Sada u fazi odobrenja, predlog za novo sedište komiteta za kontrolu zagađenja u Nju Deliju, zamišlja zgradu od 6 spratova koja će funkcionisati kao samodovoljni „urbani sunđer“, upijajući zagađujuće čestice iz vazduha i vode, objašnjava Maniš Gulati, upravnik firme M:OFA Studios.
Projekat lokalne firme predlaže aktivne i pasivne sisteme u sklopu zgrade, uključujući fotonaponske panele, odgovarajuću zaštitu od sunca, sakupljanje kišnice kao i evaporativne sisteme za hlađenje. Smeštena u blizini glavnog odvoda za kanalizaciju, zgrada koristi postojeće postrojenje za obradu otpadnih voda kako bi proizvela metan za kogenerisanje gasnih turbina i za tretman sivih voda koje se dodatno prečišćavaju korišćenjem dodatnih prečistača pre upotrebe u svrhu hlađenja zgrade.
Smanjenje količine smoga u vazduhu nije ništa manje bitno, kaže Gulati. Spoljašnji omotač zgrade će se sastojati od betonskih blokova koji će činiti šupljikav zid ispunjen bentonit glinom kako bi se filtrirali zagađivači iz vazduha u mikroklimi. Vertikalni zeleni zidovi i bašte na terasama će takođe unaprediti kvalitet vazduha, istovremeno pružajući hlad i zaštitu od sunca, dok će mehanički filteri na krovu dodatno prečišćavati vazduh.
„Pier 35 EcoPark“, The Living u saradnji sa Natalie Jeremijenko
Kao deo razvoja dela grada Nju Jorka pod nazivom „East River Esplanade“, „Pier 35 EcoPark“ prati podvodna kretanja i dešavanja na Ist Riveru. Projekat ove trajne instalacije, čiji je početak izgradnje planiran za 2016, potpisuju njujorška firma The Living i lokalna umetnica Natalie Jeremijenko, koji su u dva navrata već sarađivali zajedno, na projektima „Amhibious Architecture“ i „Mussel Choir“.
Kao i one pre nje, ova instalacija je takođe interaktivna. Potapajući senzori zakačeni na 100 bova će pratiti kvalitet vode i prisutnost riba putem LED-a. Posetioci će, takođe, imati i mogućnost da saznaju više o ribama koje tu obitavaju i njihovom okruženju. Mreža plutajućih cevi sa senzorima će, na nedeljnom nivou, pružati informacije o kvalitetu vode putem LED lampica – plava će označavati napredak, a crvena opadanje nivoa kvaliteta.
Potopljena betonska ploča će biti postavljena za projekat „Mussel Choir“, koji predstavlja školjku koja peva o svom okruženju dok filtrira vodu. David Benjamin, predsednik firme The Living kaže da to kako i koliko često se školjka otvara predstavlja „odličan pokazatelj kvaliteta vode“. Hall senzor, koji ima promenljiv izlaz, sa jednostavnim magnetom zakačenim za obe polovine školjke, i glas koji je dodeljen svakoj pojedinačnoj školjki će moći da pretoči sakupljene podatke u podatke koji će biti čitljivi i dostupni na „javnom monitoru za praćenje kvaliteta vode“. Promene u nagibu, „boji glasa“ i tempu će tako signalizirati promene u reci.
