Nalik džinovskoj trsci koja se nežno njiše na vetru, prototip vetrenjače „Vortex“ bez lopatica proizvodi električnu energiju sa vrlo malo pokretnih delova, na veoma maloj površini i gotovo u potpunoj tišini. Projektovana da smanji vizuelni i zvučni uticaj tradicionalnih vetrenača sa lopaticama, ova nova vetrenjača koristi prednosti energije koja se nalazi u uskovitlanim vazdušnim vrtlozima.
Mnogi protivnici klasičnih vetrenjača ukazuju na njihove navodne opasnosti po ptice i druge leteće životinje, kao i njihov prilično glasan rad i, posebno u komercijalnim instalacijama, njihovu ogromnu veličinu. Iako ovo može biti opravdano za one koji više vole starije tehnologije za generisanje električne energije koje poznaju i kojima veruju, standardne vetroturbine imaju ove probleme i to ima tendeciju usporavanja njihovog univerzalnog prihvatanja i korišćenja.
Zbog tih razloga tvorci „Vortex“ vetrenjače bez lopatica veruju da njihov uređaj ima prednost. Ovaj relativno kompaktan uređaj se oslanja na oscilacije svog tornja nalik trsci kao reakciju na vazdušne struje koje pokreću niz magneta koji se nalaze u zglobu u blizini osnove tornja radi pro-
izvodnje električne energije.
Iako očigledno nisu efikasne kao klasične vetroturbine koje se direktno pokreću vetrom, ovo se poništava sa činjenicom da vetrenjača „Vortex“ ima manje pokretnih delova i da je, prema njenim tvorcima, do 80 odsto isplativija za održavanje. Zajedno sa činjenicom da ona navodno ima manju proizvodnu cenu za više od 50 odsto i smanjenje od 40 odsto svog ugljeničnog otiska u poređenju sa standardnim vetrenjačama, čini se da sistem nudi neke direktne ekonomske prednosti.
Koncepti vetroturbina bez lopatica nisu novijeg datuma, a jedan od predloga od pre par godina je mini-vetroturbina „Solar Aero“ koja baš i nije bila bez lopatica, pošto je cela turbina bila pokrivena sa kućištem. Drugi koncept je vetroturbina „Saphonian“, koja je bila prava vetrenjača bez lopatica, ali joj je ipak bilo potrebno hidrauličko aktiviranje klipova za pro izvodnju električne energije, pa njena efikasnost i nije bila toliko velika.
S druge strane se tvrdi da vetroturbina „Vortex“ koristi uskovitalno kretanje vetra, a ne direktnu silu vetra poput navedenih jedinica. To znači da ona može generisati električnu energiju uz pomoć ponavljajućih obrazaca vrloga (otkrivenih od strane inženjera Teodora von Karmana), koji se stvaraju kako se vazduh razdvaja da prođe pored tupih tela, kao što je i sama struktura vetrenjače „Vortex“.
To takođe znači da grupe „Vortex“ jedinica mogu biti postavljene bliže jedna drugoj, pošto prekid protoka vazduha u struji vetra nije ni blizu kritičan kao kod postavke standardnih vetroturbina sa lopaticama. Ovo će takođe pomoći u poboljšanju inherentne efikasnosti u svakoj jedinici, jer mogu da se grupišu mnogo bliže jedna drugoj u odnosu na standardne vetrenjače i, samim tim, potencijalno generišu više električne energije po kvadratnom metru.
Prvi model koji će biti komercijalno dostupan će biti poznat pod imenom „Mini“ - jedinica visine 12,5 metara sa kapacitetom od 4kW namenjena za stambene i manje poslovne objekte. Veći model, nazvan „Gran“, se takođe projektuje i to je jedinica namenjena za proizvodnju energije u većem obimu za industrijske i elektrodistributivne potrebe.
