U okviru 35. Međunarodnog sajma građevinarstva u Beogradu, 23. aprila 2009. godine održan je Okrugli sto na temu: Uticaj svetske ekonomske krize na građevinarstvo u Srbiji, u organizaciji Udruženja za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije.
Goran Rodić, sekretar Udruženja u PKS-u, istakao je da preko 30% proizvodnje u Srbiji potiče iz sektora građevinarstva, a da je stanje u ovoj grani privrede alarmantno u tolikoj meri da se situacija u niskogradnji može smatrati nešto boljom zahvaljujući najavi izgradnje Koridora 10 i drugih manjih projekata infrastrukture.
- Samo u 2008. godini ugašeno je 2.000 građevinskih preduzeća i bez posla je ostalo 20.000 zaposlenih u građevinarstvu, a ova brojka je verovatno i znatno veća.
Vlada Srbije traži put prolaska kroz krizu merama za smanjenje potrošnje, i to je u redu. Međutim, ovo mora ostaviti negativne posledice po privrednike. Rešenje može biti u okretanju tržištima gde je nekada naše građevinarstvo u velikoj meri bilo prisutno i gde se i sada najavljuju projekti u većem obimu, poput Alžira ili Iraka, bivšeg SSSR-a i sl. Naravno, sada naš udeo ni izbliza ne bi bio kao nekada, ali to jeste prilika.
Oglas
Da bismo ovo sproveli neophodno je pre svega obezbediti garancije od banaka, ali i stvoriti uslove na domaćim projektima da se naša preduzeća vode kao nosioci radova, a ne samo kao podizvođači, što je najčešći slučaj. Iako najveći broj nije u stanju da sam iznese projekat većih razmera, moguće je projekte deliti u nekoliko delova gde bi na svakom mogla da se obezbedi referenca koja bi ipak imala nekog značaja za investitora u inostranstvu. Sada je praksa da se kao nosioci pojavljuju direkcije, NIP, itd, a građevinska preduzeća ostaju u senci.
Moma Nikolić, generalni direktor ciglana Mladost sa juga Srbije, pozvao je na mere za pokretanje privrede pred opasnošću zaustavljanja proizvodnje i gubitka radnih mesta:
- Ovde se još uvek oseća inercija iz prethodnog perioda, a pred nama su zaista teška vremena. Vlada bi trebalo da se odnosi bolje prema privredi i da obezbedi podsticajna sredstva, pre svega kroz kredite u stanogradnji kako bi građevinarstvo, ali i sve druge grane privrede koje ono vuče za sobom, mogli da krenu.
Svakodnevno imamo slučaj da preduzeća bivaju blokirana zbog dva dana zakašnjenja, što je u ovakvoj situaciji zaista rigidno. Država treba da napravi dogovor sa bankama kako bi se u privredu ubacio svež novac i pospešila operativa. Ukoliko ovako nastavimo od 31. jula 2009. polovina proizvodnih kapaciteta Srbije biće ugašeno i ljudi će ostati bez posla. Sa ovim merama mi smanjujemo javnu potrošnju i štitimo budžet, ali sa druge strane gušimo privredu koja taj budžet i puni.
Gospodin Anđelković iz PKS se takođe osvrnuo na trenutno stanje i predstavio predloge koje će Udruženje proslediti vladi Srbije:
- U celoj privredi je situacija ozbiljna: 30% poljoprivede, 30% građevinarstva, čak i do 70% u elektro i metalskoj industriji sada je zaustavljeno. Čak 80% građevinskih preduzeća ima problem sa likvidnosti iako uspešno posluju. Banke im blokiraju račune iako imaju sklopljene ugovore i rade na projektima, ali ne mogu da naplate dugovanja. Izlaz vidimo u nekoliko predloga koji su prosleđeni Vladi:
- izmirenje potraživanja iz 2008. godine do polovine 2009. – ukoliko ovo nije moguće može se napraviti zakonski okvir da potraživanja budu regulisana kroz naplatu poreza, doprinosa, itd. kako bi se tim putem vratila dugovanja države prema izvođačima
- naplata PDV-a, ne na osnovu faktura, već na osnovu plaćanja – dakle, da se PDV uplaćuje tek kada su sredstva legla na račun
- da svi projekti koji se finansiraju iz budžeta imaju takve uslove koji će omogućiti našim građevinskim preduzećima nastup u inostranstvu kroz mogućnost sticanja referenci na način kako je pomenuo već kolega Rodić, dakle podelom velikih projekata na delove gde bi se naša preduzeća pojavljivala u ulozi izvođača
- da se otvori mogućnost formiranja konzorcijuma koji bi nastupali kod nas, a zatim i u inostranstvu kao nosioci projekta
- da strane kompanije koje učestvuju na našem tržištu moraju imati domaće partnere, u odnosu od 40 do 60%, da bismo izbegli ono što sada imamo kao čest slučaj - da su naše firme samo podizvođači, ili izvor kadrova za obavljanje posla, a snose teret projekta u dovoljnoj meri da im može poslužiti kao korisna referenca na inostranim projektima
- da se PDV za materijal smanji sa 18 na 4% jer je to jedan od načina da se napravi razlika u cenama novogradnje i starih stanova, koji su odavno amortizovani
- zatim da se uvede i niz drugih mera u smislu monetarne politike, kreditiranja, bankarstvih garancija kod nas ali i u inostranstvu...
Anđelković je uputio i poziv svim privrednicima da svoje konkretne predloge i zahteve u vezi sa pojedinačnim projektima pravovremeno proslede u PKS, Odboru za građevinarstvo, kako bi odatle u što kvalitetnijoj formi bili prosleđeni Vladi.
Nedovoljno mogućnosti za kreditiranje podvukao je i Mirko Petrović iz Građevinske direkcije Srbije:
- Direkcija trenutno ima oko 100.000m² stambenog prostora u različitim fazama izgradnje. Čak 30.000m2 već mesecima čeka na kupce.
Mi imamo sredstva da gradimo još i više, ali ni završeni projekti koji su dostupni tržištu čekaju na vlasnike. Dogovor države i bankara je neophodan kako bi se omogućilo onima koji ipak mogu da odvajaju mesečnu ratu za stan, da to i učine. Ovako, tržište je u haosu, i gotovi stanovi širom Srbije su prazni.
Ivo Lozica, specijalni savetnik generalnog direktora preduzeća Mašinoprojekt iz Beograda, takođe je naveo Alžir kao zanimljivu destinaciju za građevinare iz Srbije:
- Trenutno su u Alžiru pokrenuti veliki projekti, ne samo u oblasti stanogradnje, već i veliki broj projekata gasovoda, turističkih lokacija, itd. I dalje možemo da gradimo u Rusiji i državama bišeg Sovjetskog Saveza, ne u onoj meri kao pre, ali možemo.
Međutim, on je izneo i konkretan predlog koji se tiče obezbeđivanja bankarskih garancija i kreditiranja za građevinska preduzeća:
- Jasno je svima koliki je značaj pitanja finansiranja. Svako od nas ima veliki problem, ne samo kod nastupa u inostranstvu, da obezbedi sredstva za velike projekte. Kada je već takav slučaj predlažem da se u okviru Udruženja u PKS-u formira Odbor za finansije koji bi se bavio ovim zajedničkim problemom.
Takođe, može se razmisliti i o osnivanju banke koja bi se bavila finansiranjem u građevinarstvu. Domaće banke, ove banke koje posluju kod nas, svi znamo da to i nisu domaće banke u pravom smislu reči. Kreditne stope zato su određene mnogim drugim faktorima i rezultat je nepovoljan po domaća preduzeća. Pitanje je da li država, i u kojoj meri, može da dođe do kompromisnog rešenja sa ovim bankama...
Nekada su domaće banke bile prava potpora za naše projekte, naročito u inostranstvu. Tu je bio JUBMES, pa i Beobanka koja je odlično poznavala sektor građevinarstva i celu tu problematiku sa te strane. Beobanka i danas postoji, u stečaju, i ona možda može da se aktivira, i dalje ima sredstva, i može poslužiti makar samo za svrhu finansiranja za građevinarstvo.
Postoji mogućnost i da mi sami formiramo banku koja bi imala ovaj zadatak. Ona bi poslovala po principima tržišta, ali pre svega bi bila orijentisana na obezbeđivanje sredstava za naša građevinska preduzeća kod nastupa na većim projektima, naročito u inostranstvu.
