Na međunarodnom naučnom skupu Održivi prostorni razvoj gradova, koji je u januaru održan u Beogradu, gostovao je i prof. Josep Acebillo, gradski arhitekta Barselone. U svom temperamentnom izlaganju on je predstavio planove sprovedene od ranih 1980-ih do danas, koji su učinili da ovaj katalonski grad postane turistička prestonica Mediterana.
Prepoznavanje novih vrednosti
Prof. Acebillo predstavio je Barselonu krajem 1970-ih: zastarela i neefikasna industrija bez posebnih pozitivnih efekata na privredu grada, magistralne i tranzitne saobraćajnice koje završavaju slepo na rubovima centralne zone, ulice preopterećene vozilima sa tendencijom kolapsa, neiskorišćena i zanemarena neposredna blizina mora, zagađenje bukom i gasovima, nizak stepen kvaliteta života na obali Mediterana – osim samog ponosa da je neko stanovnik Barselone(!)... Ponešto od ovoga se prisutnim u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta učinilo poznatim...
Kao preduslove za održivi razvoj Barselone, njeni arhitekti i urbanisti su početkom '80-ih imenovali napuštanje zastarelih koncepata i okretanje potrebama savremenog grada, primenu novih tehnoloških rešenja i energetske efikasnosti. Decenija je bila potrebna da spreme grad za Olimpijadu 92, a svaki turista koji danas u Barseloni provede dan (čak i ako nije odavde) shvati da bi tako trebalo da funkcioniše svaki savremeni grad.
Gaudi i...?
Oglas
Samo naivni identitet Barselone izjednačuju sa jednim arhitektom. Objekti Gaudija, ali i Nuvela, Kalatrave i drugih autora, dobijaju na smislu tek onda kada grad u kome se nalaze nudi kvalitetan sadržaj i lakoću korišćenja svim svojim stanovnicima, ali i gostima.
Problem saobraćaja je, pored podzemnih garaža, zahtevao i druga, smela i isplativa rešenja, i oni su ih našli: tranzit je spušten na donji nivo, a uvođenje i opravka instalacija ne iziskuje raskopavanje, u bližoj i daljoj budućnosti (tunelčić na slici).
Acebillo je posetiocima skupa predstavio i plan železničke stanice: pet nivoa komercijalnog prostora, neposredna veza ka gradskom metrou, primena optimalnih tehnologija...
Obala, na koju je Barselona bila zaboravila kao i mi na svoju, sada je aktivno uključena u život grada. Dve velike gradske plaže dobile su i društvo veštački zagrađenog kupališta. Nadstrešnica koja kupače štiti od sunca zapravo je skup solarnih ploča – Barselona na svakom koraku prati ideju korišćenja obnovljivih izvora energije.
Kako bilo, Barselona je pre samo dve i po decenije bila u problemima nalik onima u kojima je Beograd danas... Barselona je danas gde Beograd neće biti nikada ukoliko se nastavi sa forsiranjem individualnih ideja, planiranjem samo i isključivo po potrebi investitora, i samo za narednih godinu, dve ili pet. U tom slučaju, ni Gaudi ne pomaže.
JOSEP ACEBILLO – GRADSKI ARHITEKTA BARSELONE U BEOGRADU Josep Acebillo bio je direktor urbanističkih projekata u gradskoj Skupštini Barselone od 1981. do 1989, zatim je narednih pet godina na čelu Instituta za urbani razvoj, a 1994. godine postaje direktor Regionalne agencije Barselone za urbani i infrastrukturni razvoj, gde ostaje takođe pet godina. 1999. godine Asebillo dolazi na mesto Gradskog arhitekte Barselone, u čijem svojstvu je i prisustvovao skupu Održivi prostorni razvoj gradova održanom u Beogradu 25. i 26. januara. Prva međunarodna potvrda njegovog rada, i rada njegovih saradnika – arhitekata i urbanista, bila je dodela organizacije Olimpijskih igara Barseloni 1992. godine. Tako je Acebillo, zajedno sa svojim kolegama, na nedvosmilsen način pokazao da je moguće jedan veliki evropski grad pod bremenom zastarelih rešenja, tradicije, ubrazanog rasta, itd, za samo deceniju dovesti u red najvitalnijih gradova Evrope i sveta. 1999. godine RIBA na londonskoj konferenciji dodeljuje jedinstvenu Zlatnu medalju za tu godinu, ne pojedincu, već gradu – Barseloni. Naravno, prof. Acebillo je bio jedan od imenovanih primalaca nagrade u ime grada. Njegovo izlaganje u Beogradu nije zasluživalo pažnju gradskih i državnih zvaničnika. |
