Philipp Oswalt (44), berlinski arhitekta, novi je direktor Bauhausa u Desauu, naslednika čuvene škole arhitekture i dizajna iz 20 i 30-ih godina XX veka koju je osnovao Walter Gropius. Predavao je istoriju arhitekture u Keselu, a na novu dužnost stupa u godini kada se proslavlja 90 godina od osnivanja škole.
Oswald je stvarao karijeru u oblastima arhitekture i urbanog planiranja, naročito kao vođa projekta Smanjivanje gradova (Shrinking Cities), u Haleu, kod Lajpciga.
U intervjuu za nemački nedeljnik Spiegel, novi direktor Bauhausa govori o nasleđu modernizma i načinima na koje Bauhaus može da doprinese današnjem društvu.
Spiegel: G. Oswalt, po svojoj upornosti veoma podsećate na osnivača Bauhausa Gropiusa. Da li ste zato prihvatili posao?
Oglas
Oswalt: Kontroverze su deo Bauhausa. Ova institucija, sa svojim borbenim profesorima i nastavnicima oduvek je bila orjentirna tačka za mene. To je pitanje novih sadržaja i dobrog obrazovanja, ne poslušnosti. Ali bilo bi drsko od mene da se prosto umetnem u veličanstvenu istoriju škole.
Spiegel: Kako duh tih davnih dana može biti prenesen u sadašnjicu?
Oswalt: Bauhaus danas moramo posmatrati na drugačije načine nego što nam to sugerišu ustaljeni mitovi. Čak i rani Bauhaus je bio dinamično delo, pre projekat nego institucija. Oblast oko Desaua, gde je škola bila smeštena od 1925. do 1932. godine, može se opisati kao Silikonska dolina u ranim danima.
Oblast Desaua bila je puna novih tehnologija, dom svetskih najznačajnijih hemijskih kompanija i proizvođača aviona Junkers. Bila je to regija sa reformatorskim duhom i jakim radničkim pokretom. Sve se menjalo, i bilo je lako privući najveće umove tog vremena. Danas imamo suprotnu situaciju: deindustijalizovana regija, visoka stopa nezaposlenosti i visok stepen emigracije.
Spiegel: Wassily Kandinsky danas ne bi došao ovde?
Oswalt: Verovatno ne. U ono vreme esencijalna je bila imigracija. Mnogi nastavnici, i naravno studenti, dolazili su iz drugih zemalja. Danas nam je potrebna još otvorenija institucija za mlade akademce iz celog sveta, koji bi provodili nekoliko nedelja ili meseci na našem fakultetu, učestvujući u istraživačkim seminarima. Moramo povećati broj zajedničkih projekata sa stranim univerzitetima. Iz mog ugla, Desau će biti centar obrazovanja.
Spiegel: U starom Bauhausu, mnogi profesori su sebe posmatrali kao dobročinitelje. Da li to važi i za Vas?
Oswalt: Ne, u prošlosti je postojala utopija o stvaranju novog sveta, u kom bi svi konflikti i kontradiktornosti bile eliminisane. Danas smo izgubili ovu naivnu nadu i naučili smo da utopije nisu dovoljne.
Spiegel: Dakle, za šta se Vi zalažete?
Oswalt: Stotinu sjajnih nacrta za smanjivanje gradova u Istočnoj Nemačkoj beskorisni su ako ne shvatimo kakav efekat ova razmišljanja mogu imati na urbani razvoj. Drugim rečima, prvo su nam potrebne analize i refleksije. To je doprinos koji Bauhaus može dati danas. Ja to zovem povratni modernizam. To znači da imamo obavezu da budemo uključeni na jedan posvećen način.
Spiegel: Bauhaus Dessau Foundation se ovih dana skoro u potpunosti bavi urbanizmom. Nije li to izdaja osnivača koji su smatrali da je novi dizajn podjednako važan?
Oswalt: Ne, ni najmanje. Bauhaus-ovci su već postigli sve na polju dizajna. Čak i masova proizvodnja, kao Ikea npr, bila bi nezamisliva danas bez Bauhausa, Gropiusa ili Mies van der Rohe-a.
Više o Bauhausu i 90. godišnjici škole možete pročitati ovde.
