Ukidanjem studije visokih objekata, dokumenta koji je sprečavao podizanje zgrada viših od 150 metara u priobalju i od Beogradske tvrđave do Savske ulice, grad se otvorio prema investitorima, poručili su iz Skupštine grada.
Jedini oblakoder za koji će nebo biti granica je kula od 220 metara u „Beogradu na vodi“, projektu koji investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata razvija u dogovoru sa državom. Za druge privatne ulagače koji su želeli da zaparaju oblake svojim zgradama prepreke su samo prividno uklonjene.
Da bi Miroslav Mišković mogao da zida „Delta toranj“ (144 metra) između „Hajata“ i „Sava centra“, Milan Beko oblakoder od 250 metara u luci Beograd, grčki investitor dve kule od po 137 metara kod hotela „Jugoslavija“ ili PSP „Farman Beograd“ objekat od 146 metara u kompleksu „West 65“ moraće da naprave plan detaljne regulacije. Kroz njega će dokazivati da visokim objektom neće zakloniti pogled na Gardoš, „Pobednik“, Hram Svetog Save, Varoš u Šancu...
Doduše, i to je za te investitore ustupak jer, da je studija ostala na snazi, imali bi male šanse da svoj naum sprovedu u delo zato što su njihove lokacije bile u zonama koje nisu predviđale objekte više od 100 metara.
Tako je kreator studije, „Urbanistički zavod Beograda“, pre četiri godine odredio područja za visoku gradnju (delovi Novog Beograda, zona uz auto-put prema Bubanj Potoku, desna obala Dunava između luke Beograd i Ade Huje, leva obala Savskog amfiteatra) štiteći istorijsko jezgro grada, što je praksa Atine, Beča, Barselone, Pariza.
- Studija nije bila obavezujuća i trebalo je da spreči improvizaciju i korupciju u planiranju. Njeno ukidanje neće proizvesti negativne posledice jer su svi važni kriterijumi studije sada uneseni u Generalni plan. To znači da će svaki investitor koji želi da gradi visoko zdanje morati da dokaže da ono neće narušiti vizure, širinu ulica, da će vodovodna, kanalizaciona, elektroenergetska mreža moći da podrže veliki broj kvadrata, da će imati dovoljno parkinga, ispuniti protivpožarne uslove – kaže Nebojša Stefanović, direktor „Urbanističkog zavoda Beograda“.
Ali, to nije utešilo stručnu javnost, koja je prošlog aprila bila zatečena kada je Privremeno veće grada stavilo van snage studiju samo zbog kule „Beograda na vodi“, koju je taj dokument onemogućavao.
- Visoki objekti ne mogu da se seju tamo gde to investitori požele. Budva je primer grada gde je na snazi urbanistička „demokratija“ u kojoj može da se zida sve, pa dobijete haos u prostoru. I koncept „Beograda na vodi“ je problematičan ako taj projekat uopšte ima neki koncept – kaže Branislav Mitrović, profesor na Arhitektonskom fakultetu i akademik.
Za razliku od privatnih investitora, kompanija „Igl hils“ iz Emirata izgleda da neće imati problema da zida svoju kulu od 210 metara. Država čini sve kako bi održala svoje obećanje da će stvoriti uslove za zidanje „Beograda na vodi“.
Pojas desne obale Save, gde je predviđena izgradnja tog poslovno-stambenog kompleksa od oko dva miliona kvadrata, izuzet je iz Generalnog plana Beograda, svojevrsnog neimarskog ustava prestonice. Tih 90 hektara zemljišta biće osmišljeno prostornim planom područja posebne namene.
Istina je da je „Beograd na vodi“ proglašen projektom od nacionalnog značaja, ali područja posebne namene, prema važećem zakonu, određuju se za objekte i prostore od strateškog značaja za republiku: zaštićene prirodne ili kulturne celine, autoputeve, hidrocentrale, energetske komplekse, turistička područja, nacionalne parkove. Nikada do sada taj plan se nije radio za stambeno-poslovni kompleks.
- Vlada ima zakonska ovlašćenja da teritoriju na kojoj se planira „Beograd na vodi“ proglasi područjem posebne namene i uredi je svojim planom. To pravo ima čak i kada se zidaju stanovi, lokali, kancelarije, hoteli, a ne samo objekti od javnog interesa – izričiti su u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje će izdavati dozvole za kompleks na desnoj obali Savskog amfiteatra.
Vešala za projektanta
Ni gradnja Zapadne kapije Beograda sedamdesetih godina prošlog veka, donedavno najviše zgrade na Balkanu, nije prošla bez žustrih debata i osporavanja. Jer, arhitekta Mihajlo Mitrović je umesto zgrade od 12 spratova i mesne zajednice u Ulici narodnih heroja na istoj lokaciji zamislio dve kule po kojima će Beograd biti prepoznatljiv.
- Nisam se složio sa idejom da zgrada od 12 spratova bude pola poslovna pola stambena kako je to konkursom bilo zadato. Na istoj lokaciji samovoljno sam uradio dve zgrade stambenu i poslovnu koje su povezane na vrhu. Dugo sam obrazlagao svoje ideje pred planskim komisijama, verovao sam da je to dobro rešenje i da će te kuće biti prepoznatljiv znak Beograda što već decenijama jesu. U toj velikoj hajci protiv mene imao sam podršku Stojana Maksimovića, arhitekte i projektanta „Sava centra“. Čak je i karikaturista „Politike“ Ivo Kušanić objavio karikaturu, crtež zgrada i ispod njih vešala sa tekstom: Za koga su vešala? Za projektanta – seća se Mitrović.
Apsurdno je, naglašava, zabraniti gradnju visokih zgrada i treba ozbiljno istražiti gde one mogu da se podignu kao arhitektonska poenta, znak u prostoru, ali nikako u starom jezgru grada. U našoj sredini, kaže Mitrović, visoke kuće su izložene nepredvidivim neprijatnostima.
- U razvijenijim zemljama ne može se dogoditi da liftovi u kuli od 40 spratova ne rade, da viši spratovi nemaju dobar pritisak vode, da prozori i vrata ne dihtuju. Kada sam projektovao Zapadnu kapiju Beograda nisam ni sanjao da će ljudi biti zarobljeni na tridesetom spratu kao što se desilo u vreme NATO bombardovanja – kaže Mitrović.
Najviše poslovne i stambene zgrade
- Zapadna kapija Beograda, dve betonske kule (stambena i poslovna „Geneks“) arhitekte Mihajla Mitrovića u Ulici narodnih heroja u Novom Beogradu sagrađena je 1977. godine. Stambeni deo ima 30 spratova, a poslovna kula je niža za četiri sprata. Građevina doseže 117,76 metara iznad zemlje.
- Poslovni centar „Ušće“ (nekadašnja zgrada Centralnog komiteta) u Bloku 16, visoka je 104 metra bez antene. Građena je od 1961. do 1965. prema projektu Mihaila Jankovića, Mirjane Marjanović i Dušana Milenkovića. Pogođena je u NATO bombardovanju 1999. godine i obnovljena 2005. godine. Na istoj lokaciji planirana je i sestra bliznakinja.
- „Beograđanka“ u Masarikovoj ulici zidana je prema projektu Branka Pešića od 1967. do 1974. godine. Na visini od 101 metar raspoređena su 24 sprata.
- Istočna kapija Beograda, tri stambena solitera „Rudo“ u istoimenoj ulici na Konjarniku sa po 28 spratova visoka su po 85 metara i građena između 1973. i 1976. godine. Autori projekta su arhitekta Vera Ćirković i inženjer Milutin Jerotijević, a izvođač radova bilo je preduzeće „Rad“.
