Verovatno ne postoji mnogo betonskih kupolastih konstrukcija u mestu gde živite, i za to postoji razlog: njih je jako teško izgraditi. Njihova izgradnja obično zahteva izgradnju potporne drvene konstrukcije koja drži beton na mestu dok se on ne stvrdne. Sada je, međutim, tim sa Bečkog Univerziteta za tehnologiju razvio sistem koji omogućava betonskim ljuskastim strukturama da se jednostavno „naduvaju“ i sklope zajedno sa čeličnim kablom.
Ova tehnika je nazvana pneumatskom metodom klina, i ona je upoređena sa ljuštenjem pomorandže i postavljanje njene kore ravno na stolu - ali u obrnutom smeru. Evo kako to funkcioniše...
Prvo, nekoliko ravnih oblika sa armaturom se postavi jedno uz drugo na tlo na gradilištu, i to na vrhu plastičnog vazdušnog jastuka (videti fotografiju iznad). Beton se zatim izliva u ove kalupe i ostavi se da stvrdne, što rezultira u nizu ravnih ploča. Metalne grede i čelični kablovi se naknadno vežu za te ploče, povezujući ih sve zajedno.
Oglas
Zatim se vazdušni jastuk u obliku kupole naduvava. Kako se on ispunjava sa vazduhom, on podiže ploče odozdo, terajući ih da se savijaju sa njim tokom procesa. U isto vreme, kabal se zateže kako bi ih udobno smestio jednu pored druge, gde priključne grede obezbeđuju da se svi oni kreće uniformisano. Sve ploče imaju ivice klinastog oblika koje im omogućavaju da se bezbedno uklope sa svojim susedima.
Jednom kada se ljuska podigne, vazdušni jazduh se izduva i ukloni, a grede i kabl se skidaju. Savijanje očvrslog betona izaziva pojavu nekih manjih pukotina, ali one navodno ne utiču na stabilnost strukture. „Ukoliko je oblik dobar, svaki kamen drži drugi na mesti i konstrukcija je stabilna“, kaže vođe projekta, profesor Johan Koleger. I na kraju, cela stvar se prekriva sa slojem maltera koji mu daje malo više jačine (a takođe i sprečava postavku nezgodnih pitanja zbog onih pukotina).
Prilikom testiranja sistema, betonska kupola koja meri 2,9 metara visine je izgrađena za oko dva sata. Prema profesoru Kolegeru, ljuske do 50 metara u prečniku su izvodljive sa ovom metodom. Drugi vođa projekta, Bendžamin Kromoser, smatra da metoda može da smanji troškove izgradnje ovakvih objekata za oko 50 odsto - uz uštede u vremenu i materijalu.
Austrijska železnica je već naručila dizajn za nadvožnjak za divlje životinje koji bi inkorporirao ovu tehnologiju. Snimak izgradnje test kupole se može videti na nemačkom jeziku u video snimku ispod:
