Posledice svakodnevnih zastoja i kilometarskih kolona automobila i kamiona na nemačkim autoputevima oseća privreda. Gotovo četvrtina transporta robe unutar Nemačke odvija se drumskim putem. Nemačka, pored zemalja Beneluksa i Francuske, spada u najvažniju tranzitnu zemlju u Evropskoj uniji.
Međutim, u proteklih nekoliko godina kvalitet nemačkih autoputeva ali i generalno saobraćajnica znatno je opao. Sa Svetskog privrednog foruma u Davosu upozoreno je da Nemačka zbog nedostatka investicija u izgradnju puteva dovodi u opasnost svoju lokacijsku prednost, misleći pritom na centralni geografski položaj. Nemačka je tako u svetu na desetom mestu, a tendencija je u opadanju.
Visoki prihodi od poreza
Izgradnja puteva je na listi prioriteta nemačke vlade. Međutim, to ne znači i da će biti više novca za izgradnju puteva. Investicije u iznosu od pet milijardi evra u toku naredne četiri godine su na nivou prošlih legislativnih perioda. „Pet milijardi evra savezne vlade nije dovoljno da se nadoknade propusti koji su napravljeni u protekloj deceniji“, kaže Jirgen Berlic, stručnjak za saobraćaj u nemačkom Auto-moto klubu ADAC. On takođe podseća da, bez obzira na rekordan prihod od poreza, dugoročno nisu povećane investicije u izgradnju puteva.
Oglas
Berlic izvodi jednostavnu računicu: 7,5 milijardi evra neophodno je samo za održavanje puteva i mostova. Tome treba dodati da je sredstva prikupljena od naplate putarine za kamione takođe trebalo da budu usmerena u izgradnju puteva. „Međutim, to se nije dogodilo“, kaže portparol ADAC. Dosta je voženo po istrošenim putevima, tako da su putevi jednostavno pucali, a mostovi morali da budu zatvoreni za saobraćaj“.
Razlog što su mnogi putevi u dosta lošem stanju ne leži samo u nedostatku investicija. Tome treba dodati da se količina robe koja se prevozi drumskim putem znatno povećala. Za poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu Mihaela Kramera to ima negativan efekat ne samo po okolinu veš i po poreske obveznike.
U jednoj od studija Evropske komisije navodi se da se u Evropskoj uniji skoro 20 odsto kamiona, nakon što dostave robu, u bazu vraća prazno. Unutar jedne države taj procenat je 25 odsto. U zemljama u kojim se izgradnja i održavanje puteva ne finansira samo kroz putarinu i od prodatih vinjeta, taj teret se prebacuje na ostale korisnike puteva i na poreske obveznike, kritikuje Kramer. Kamioni, natovareni ili ne, u poređenju sa automobilima, neproporcionalno koriste puteve.
Nemački putevi za primer
Stanje u kojem se nalaze nemački putevi manje dramatično vidi konzervativni evropski parlamentarac Markus Ferber iz Evropske narodne stranke. „Stanje putne mreže u poređenju sa evropskim ne samo da je dobro, već ono može da posluži kao primer“, ocenjuje Ferber za DW.
Bili oni za primer ili ne, tek jedna od studija pokazuje da je Nemačka godinama u putnu infrastrukturu investirala manje od evropskog proseka. Jirgen Berlic iz ADAC-a kaže da se samo mali deo prihoda od naplate putarine za kamione koristio za izgradnju puteva. Veliki deo investicija ne odlazi na održavanje već na izgradnju novih puteva.
U nekoliko evropskih zemalja se bez obzira na modernizaciju železnica smanjuje železnički saobraćaj. Zato se za prevoz roba sve više grade autoputevi. Kada je reč o železničkom saobraćaju, Mihael Kramer kaže da su praznine tamo gde su granice. Zemlje članice Evropske unije novac iz evropskih fondova koriste za nacionalne projekte. Transport teških roba železnicom nije rentabilan za špeditere i dugo traje: zbog razlika primetnih kod tehničkih standarda vozova ili širine koloseka pouzdan i efikasan transport železnicom je nemoguć.
Tome treba dodati i plaćanje korišćenja pruga u EU. „Potrebni su nam okvirni i fer uslovi za špeditere“ kaže Kramer. Transport drumskim putem za špeditere je najjeftinija solucija. Za često loše puteve, dodatna opterećenja istovremeno znače dalja smanjenja intervala saniranja. To znači više gradilišta i više troškova.
Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Deutsche Welle
Autori: Sabrina Pabst / ms
