Poznata po svojim kopijama zpadnih proizvoda - od šampanjca, do patika, Kina širi umešnost kopiranja na arhitekturu, s minijaturnim Ajfelovim kulama, "novom Sfingom iz Gaze" i evropskih sela. Kopije spomenika, za koje je skovana nova reč "duplitektura", iznenađuju strance, ali mnogim Kinezima se ideja dopada.
"Mislim da je to dobra stvar. Mogu da vidim spomenike iz mesta gde nikad nisam bio" - rekao je jedan 32-godišnji Kinez u parku u jugoistočnom gradu Čungkingu gde su replike Mikelanđelovog "Davida", "Mislioca" Ogista Rodena, i gigantskih glava četvorice američkih predsednika sa planine Rašmor.
Na drugom mestu u toj jugoistočnoj kineskoj metropoli, red belih zgrada sa elegantnim lukovima izazvalo je polemiku zbog frapantne sličnosti s jednim pekinškim kompleksom, delom englesko-iračke arhitekte Zahe Hadid.
Kopiranje se "radi u Kini", rekao je jedan kineski sudija u penziji prolazeći ispred tih zgrada. "Mislim da je to dobra stvar, možemo da naučimo iz iskustva drugih', rekao je on.
Oglas
Direktor projekta Zahe Hadid u Pekingu je optužio izvođače kopije za plagijat, prenose mediji. Moda kopiranja arhitekture razvila se paralelno s komercijalizacijom nekretnina poslednjih decenija u Kini, a posebno se kopiraju konstrukcije koje podsećaju na prestiž i uspeh, objašnjava Amerikanka Bjanka Bokser, autorka knjige "Kopije originala: Arhitektonske imitacije u savremenoj Kini".
Među projektima koji najviše iznenađuju je slikovito austrijsko selo Halštat, koje je na UNESCO spisku svetske baštine. Kuće pastelnih boja uz azurno alpsko jezero reprodukovane su u južnoj kineskoj provinciji Guangdong.
Čak je i kineska zvanična novinska agencija Sinhua pisala o "smelom primeru kulture kineskih falsifikata". Hangžu pokazuje sklonost ka Francuskoj s nekoliko pariskih spomenika, uključujući Ajfelovu kulu, fontanu iz dvorca u Versaju i jedno malo, tipično francusko selo. Severna provincija Hebej od pre nekoliko dana ima impozantnu imitaciju Sfinge iz Gize, ali ta monumentalna građevina trebalo bi da bude srušena zbog žalbe egipatskog ministarstva, prenela je prošlog vikenda kineska štampa.
Šangaj je izgradio "grad na Temzi" u jednom predgrađu gde su statua Čerčila, crkva iz Bristola i čak i lažni čuvari Bekingemske palate. U predgrađu Pekinga nalazi se kompleks sa zlatnim kupolama, inspirasnim Kremljem iz Moskve, kao i dvorac po ugledu na dvorac Mezon Lafit zapadno od Pariza, delo arhitekte Fransoa Mansara.
Iako te imitacije izazivaju dosta podsmeha, Bjanka Bokser kaže da daju ugled tim mestima, uz malu cenu investicije. "U SAD one koji kopiraju, smatraju lopovima bez mašte. U Kini slika falsfikatora je više iznijansirana - kopiranje može biti dokaz talenta, a može biti i vrlo praktično rešenje problema", rekla je ona.
Bjanka Bokser je rekla da izvođači žele da daju i neki poseban pečat svom projektu, a investitori-vlasnici da delo odrazi njihov stil života i ekonomski uspeh.
"Jedno od najboljih rešenja je da se kopiraju spomenici koji podsećaju na aristokratski ili rafinirani način života", rekla je ona i navela Versaj, Veneciju i Belu kuću kao modele cenjene u Kini. Ta tendencija se vidi i po masovnoj proizvodnji falsifikata kao što su italijanske tašne, švajcarski satovi, francusko vino, holivudski filmovi, iPhone ili čak i kopija radnje Applea u Kunmingu, na jugozapadu Kine.
U Dafenu, predgrađu Šendžena, grada u punom razvoju, čitava armija slikara kopira remek-dela od Vinsenta Van Goga, do Džeksona Poloka. U Parku u Čungkingu su smanjeni modeli Njujorka, kanala iz Venecije, kao i replika Isusa iz Rio de Žaneira.
"U pogledu poštovanja kreativnosti drugih, to nije dobro, ali za Kinu koja je još u razvoju, to je korisno", rekao je jedan mladić šetajući parkom i ocenio da, kad Kina bude dovoljno razvijena, neće biti više trzišta za falsifikate.
