Čiope možda ne izgledaju mnogo drugačije od drugih malih ptica, ali imaju jednu jedinstvenu sposobnost - one grade svoja gnezda od sopstvene pljuvačke. Inspirisani čiopama, naučnici iz Laboratorije za vazdušnu robotiku Kraljevskog koledža u Londonu su stvorili robotski kvadkopter (helikopter sa četiri elise) koji može da istiskuje poliuretansku penu dok je u letu. Usmeravanjem te pene, on može da izgradi jednostavne strukture, suštinski postajući leteći 3D štampač. Ova tehnologija može da ima neke vrlo važne primene.
Tehnologija je razvijena uglavnom od strane Grejema Hanta i drugih članova tima na čelu sa dr Mirkom Kovačem - platforma za robota je napravljena od jeftinih 3D štampanih komponenti i nosača od ugljenih vlakana. Ima dva kansitera koji sadrže odvojene hemikalije na donjoj strani. Kada se te hemikalije pomešaju dok prolaze kroz mlaznicu za istiskivanje, dešava se hemijska rekacija koja ih pretvara u penu.
U svojom trenutnom obliku, letelica koristi GPS i spoljni sistem od 16 infracrvenih kamera koje identifikuju ciljeve na koje se pena prska, unutar zatvorenog laboratorijskog prostora. Ti senzorski podaci se prebacuju na obližnji laptop računar, koji je u stanju da kompenzuje stalno menjajući ugao i masu materijala za štampanje kvadkoptera. Na osnovu obrađenih podataka, kompjuter prenosi putanju leta i količine pene robotu.
Oglas
Kovačev tim se nada da će stvoriti potpuno autonomnu bespilotnu letelicu opremljenu sa sopstvenim brzim kamerama i 3D dubinskim senzorima, koja bi mogla da funkcioniše u različitim haotičnim, realnim uslovima.
U tom trenutku, one bi se mogle koristiti u primenama kao što je obavljanje popravki u udaljenim lokacijama ili lokacijama previše opasnim za ljude, kao što su vetroturbine ili nuklearni reaktori, kojima bi one mogle lako da pristupe. One bi takođe mogle da kupe i uklone opasne stvari kao što su bombe ili radioaktivni otpad - što je mesto gde drugi robot tima dolazi u igru.
To je heksakopter, i umesto sistema za ekstrudiranje, on ima samo jednokratnu ravnu površinu na svojoj donjoj strani. Nakon što prvi robot (kvadkopter) isprska penu na metu, heksakopter jednostavno sleti na tu metu, sačeka da pena očvrsne na njegovoj donjoj strani, i zatim odleti sa ciljnim predmetom koji je zalepljen za njega.
Kovač predviđa čitav bio-inspirisan sistem, u kojem bi rojevi takvih „divljih robota“ samostalno gradili platforme koje bi mogli da koriste kao bazu za svoje operacije, i gde bi takođe mogli da dopune svoje gorivne ćelije preko ugrađenih solarnih ćelija.
„Kao i u prirodu, roboti će imati specijalizovane funkcije i podelu rada“, objasnio je on. „Korišćenjem inteligencije roja, roboti će biti u stanju da obavljaju veoma složene poslove autonomne inspekcije i efikasne izgradnje u vazduhu. Na primer, letelice za inspekciju će 3D skenirati oblast kako bi otkrili potencijalna oštećenja u opasnim okruženjima, dok će drugi roj od građevinskih letelica postepeno popravljati strukturu sa 3D štampanjem iz vazduha.“
Kvadkopter robot će biti prikazan ovog vikenda na Kraljevskom festivalu na Koledžu, dok će samo istraživanje biti predstavljeno krajem ovog meseca na Međunarodnoj konferenciji o robotici i automatici u Hong Kongu.
