INFONET-468X60-BANNER

Plutajući gradovi sadašnjosti i budućnosti

04.04.2014. | DW

Podizanje nivoa mora ne ugrožava samo priobalna područja širom sveta, već i Holandiju. Zbog klimatskih promena, ta zemlja uvodi brojne promene, a tamošnja iskustva već koriste i u mnogim drugim zemljama.

Sa šoljicom kafe u ruci, Vilen Bloker penje se stepenicama do terase na krovu. Okreće se jednom oko sebe, opušteno seda u fotelju i pita: „Da li sada razumete zašto ovde stalno imamo osećaj kao da smo na godišnjem odmoru?“ Taj 52-godišnji Holanđanin stanuje u jednoj od 43 plutajućih kuća koje se nalaze u istočnom delu Amsterdama. Izgrađene su 2011. godine. Steginsel, kako se naselje zove, nalazi se na vodi, na levoj i desnoj obali.

Kuća u kojoj živi Vilem Bloker ima površinu od 160 kvadratnih metara i sastoji se od tri sprata i već spomenute terase. Presrećan je što tu živi, ali ipak nije sve baš savršeno. Jeste da arhitekte i građevinari stalno naglašavaju da te kuće nemaju ništa zajedničko s brodovima i da su, bez obzira na sve, uvek stabilne, to, kaže Vilem, i nije baš tako. „Kada je nevreme i duva jak vetar, itekako se ljuljamo. Ali, na to smo se već navikli. Više ne mogu da zamislim da živim u nekoj drugoj kući. Osećam se uvek kao na odmoru.“

Temelji tih vodenih stanova i plutajućih kuća su od betona, ali napunjeni stiroporom, kako ne bi potonuli. Kuće su posebnim stubovima pričvršćene za obalu i dno što ih čini stabilnim. Osim toga, kuće se pomeraju gore-dole, i tako uvek mogu da se prilagode nivou vode.

Radikalna promena

Upravo u tome i leži smisao vodenih, plutajućih kuća. One su svojevrsni holandski odgovor na porast nivoa mora i povećanje količine padavina kao posledica klimatskih promena. Naime, već se sada jedna trećina Holandije nalazi ili tačno na nivou mora ili ispod nje. A ta tendencija se povećava. Prema procenama, u narednih sto godina, ona bi trebalo da se poveća za 1,3 metra, a u sledećih dvesta godina, za čak četiri metra.

Ali to nije sve. Zbog klimatskih promena, Holandiji preti i opasnost od „unutrašnjih poplava“. Zbog povećanja količine padavina, u rekama danas ima više vode nego ranije, što donosi opasnost od poplava gradova i (pri)obalnih mesta. „Problem se ne može rešiti samo izgradnjom nasipa. Moramo neke stvari radikalno da izmenimo. Vodu više ne smemo da smatramo neprijateljem i opasnošću, već bismo u njoj trebalo da vidimo novu šansu i izazove“, kaže Pavel Kabat, klimatski stručnjak sa univerziteta u Vageningenu.

U tom smislu, i nova strategija „Živeti sa vodom“ i projekti orijentisani, ne prema borbi protiv vode, već jednom novom „suživotu“, postaju sve češći i rašireniji. Bez obzira na to da li je reč o obali ili područjima u blizini reka, nekadašnjem neprijatelju, vodi, Holanđani poklanjaju sve više prostora.

Od Menhetna do Nimvegena

Jedna od ovih novih mera, na primer, može se primetiti na reci Ajsel koja teče Holandijom i koja bi na nekoliko mesta trebalo da dobije svojevrsni bajpas. To bi trebalo da omogući da se, u slučaju povećanja vodostaja, ujedno i ubrza kretanje vode u toj reci.

Plan buduće plutajuće četvrti Citadel u Hagu, arhitekte Koena Oltijusa koja bi trebalo da postane najveće evropsko rečno ostrvo na kojem se stanuje

Promene su planirane i u gradu Nimvegenu, u blizini nemačke granice, na jugoistoku Holandije. „Nimvegen se nalazi suviše blizu reke. Zato moramo da je 'razdelimo' na dva dela. Između njih nastaje ostrvo, a na njemu stanovi, kancelarije, prodavnice, kao i mnoge ponude za slobodno vreme“, kaže Ingver de Bur, direktor Nacionalnog programa za zaštitu od poplava. Taj program, inače, obuhvata 39 projekata. U njega je uloženo sveukupno 2,3 milijardi evra, a cilj je, naravno, zaštita stanovnika na holandskim rekama od poplava.

Taj projekat se već pročuo i u drugim delovima sveta. Stručnjaci iz Tajlanda, Vijetnama, Australije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i iz drugih zemalja, sve češće traže savete kod holandskih kolega. Posebno gradovi kao što su Njujork i Nju Orleans pokušavaju da uz pomoć holandskih stručnjaka svoje stanovništvo zaštite od vode i poplava. Pomoći i novim rešenjima nadaju se naravno i na arhipelazima kao što su Maldivi, kojima, ako se ništa ne promeni, preti potpuni nestanak, odnosno, potop.

Izvor: Deutsche Welle
Autori: Kerstin Švajghefer / Željka Telišman

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nenad 13.11.2024.
Lepa je ta inicijattiva. Da vidim kakva e b...
Ilija Čvorović 29.10.2024.
Ništa bez garaže
Aleksandra Nikolic 20.10.2024.
Tekst je iz 21. godine, sada je oktobar 24....
Aca 14.09.2024.
Dovoljno je voziti se Bulevarom od Kaluđeri...
DARKO 09.09.2024.
Mogli bi i da napravite hotel, obzirom na k...

;