Jedna od najvećih debata u savremenoj arhitekturi vodi se o prefabrikovanim građevinama. Pokazalo se da su prefabrikovani elementi učinili čuda u bržoj izgradnji industrijskih hala, skladišta, kabina ili garaža. Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu stanovanja i razvoju poslovnog prostora u bližoj budućnosti?
Prefabrikovane ili montažne kuće su građevine koje se ne grade na licu mesta, već se delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili modula, a zatim se transportuju do mesta izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delova, vlasniku je lako da montira dodatne prostorije ili solarne panele na krovove. Mnoge od ovih kuća mogu biti lako prilagođene specifičnostima lokacije izgradnje, čineći ovakav oblik konstrukcije daleko fleksibilnijim i modernijim nego ranije.
Montažne kuće dugo nisu bile popularne na tržištu zbog neadekvatnih materijala i nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem tehnologije i novih materijala, ti problemi su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane kuće predstavlja izazov za svakog mladog arhitektu. Dizajn postaje sve inventivniji upotrebom najrazličitijih geometrijskih oblika i ekoloških materijala. Na taj način ovaj tip kuća prati razvoj aktuelne "zelene" arhitekture i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku prednost predstavlja i to što nakon izgradnje ne ostaje puno građevinskog otpada. U Evropi i Americi tržište prefabrikovanih materijala i kuća je u stalnom usponu.
Imati sopstveni krov nad glavom, odnosno dom u obliku kuće, san je mnogih porodica. Ne bi li se delom savladala osnovna prepreka ka ostvarivanju tog sna – novac (potrebna i dovoljna količina istog), ljudi, naročito u našoj zemlji i njenom okruženju, analiziraju mogućnost kupovine montažne kuće, odnosno kuće od gotovih, prefabrikovanih elemenata.
Montažne kuće jesu deo srpske tradicionalne arhitekture – u Velikoj seobi 1690. godine, Srbi sa Kosova na volovskim zapregama poneli su svoje kuće da ih zatim postave u ravnicama Panonije. Kosovska kuća toga doba sastojala se od bondruk-sistema položenog na četiri ugaona kamena, a sve drvene elemente zidova i krova (grede, stubovi, rogovi, venčanice, pa čak i plet za ispunu zidova) mogla je tegliti jedna volovska zaprega, pa su kuće seljene u potrazi za boljim pašnjakom, boljim agom, ili davane u miraz.
Tržište Srbije siromašno je ponudom prefabrikovanih objekata, a naročito montažnih kuća. Najviše pomaka napravili smo u ponudi industrijskih objekata od metalnih ili betonskih prefabrikovanih konstrukcija sa oblogom od profilisanih limova ili sendvič panela. Velika ponuda prefabrikovanih, montažnih kuća, koja najvećim delom vodi poreklo od nekoliko starih društvenih preduzeća, ne treba da nas zavara. Veoma često se govori o prevaziđenim standardima koji ovde i dalje imaju brojne prednosti, ali dovoljan je samo letimičan pregled ponude montažnih kuća domaćih i stranih proizvođača i biće vam jasno koja je razlika između njih.
Kvalitet gradnje koji pružaju naši najbolji proizvođači ne zaostaje ni po čemu za kvalitetom koji se nudi svuda u svetu, ali nažalost, ovo važi samo za jedan tip objekta – ekonomski pristupačnu prizemnu kuću od drvene konstrukcije na betonskim temeljima, sa kosim krovom pokrivenim crepom, i sa kontakt (demit) fasadom. Retki izuzeci, ako ih ima, odnose se tek na poneki detalj (dve nivelacije jednog nivoa, garaža u armirano-betonskoj osnovi – podrumu, tek sasvim retko i ceo novi sprat). Pa i tada, konačni estetski rezultat daleko je od XXI veka, pa i od gradske arhitekture moderne koja je krasila naše gradove pre II svetskog rata.
Iako proizvođači pominju desetine tipova kuća zapravo se sve svodi na razliku u kvadraturi. Ovakva "ponuda" najvećim delom je posledica plagijata, neznanja, nerada, želje za lakom zaradom, povlađivanja spornim estetskim zahtevima kupaca, a ne želje za "srpskom" arhitekturom ili ograničenja koje ima prefabrikacija kuća. Na kraju dolazimo do apsurda – pojam prefabrikacije izjednačili smo sa ruralnom arhitekturom jer ovaj sistem gradnje više ne primenjujemo ni na najmasovnijim gradilištima u Srbiji.
Neki naši proizvođači jesu se izdvojili iz mora ponude, pre svega svojom profesionalnošću i bliskom saradnjom sa investitorima na izgradnji njihovih domova, kao i posebnim detaljima ponude (vrsta grejanja, detaljno definisani ugovori, brojne reference i prezadovoljni raniji investitori).
Međutim, sve ovo je i dalje malo. Svi njihovi katalozi i dalje potenciraju tipske modele koje imaju malo veze sa "tradicionalnom srpskom arhitekturom", i nimalo veze sa savremenim arhitektonskim standardima. Povlađivanje ukusu investitora koji najčešće nisu profesionalno vezani za pitanja funkcije i estetike (dizajneri, arhitekte...) poslednjih decenija postala je odlika našeg stila projektovanja, od najpoznatijih imena srpske arhitekture danas, pa redom naniže, do najmanjih arhitektonskih biroa na početku profesionalne karijere.
Takođe, svako ko u Srbiji ima veći budžet za gradnju porodičnog doma verovatno se neće odlučiti za montažnu kuću. Ovo je još jedna posledica nedovoljne i neprofesionalne kampanje proizvođača, monotone ponude i ograničenja u izboru, pre svega materijala, i sistema gradnje i opremanja primenjenih na objektu.
Zato se može reći da je ponuda montažnih kuća u Srbiji više nego oskudna. Svako ko tvrdi drugačije neka navede više od eventualno jednog proizvođača koji nudi montažne kuće sa ventilisanom fasadom, kuće na sprat sa potkrovljem, kuće sa pokrivkom od lima, kuće sa ravnim ili zelenim krovom, kuće sa betonskom ili čeličnom prefabrikovanom konstrukcijom, zaista energetski efikasne, pa i prefabrikovane pasivne kuće... a sve ovo jeste deo ponude razvijenih tržišta.
Kuće od prefabrikovanih drvenih elemenata ne moraju se u izgledu ni po čemu razlikovati od klasično zidanih, ali danas u Srbiji kada vidite novu kuću sa strehom, tremom i drvenim stubovima na njemu, jasno vam je da se radi o montažnoj. Dakle, nije problem što postoje ovakvi tipovi kuća u ponudi, ali jeste problem u tome što drugih tipova nema.
Pored same ograničenosti arhitektonskog oblika prisutne na našem tržištu, prema montažnim kućama u našoj zemlji još uvek postoji određena odbojnost. Najviše se strahuje u vezi sa samom čvrstoćom konstrukcije, zapaljivošću, truljenjem, termičkom i zvučnom izolacijom, mogućnošću nastanjivanja insekata, podobnošću za zdravlje.
Pomenuti problemi su, naravno, prisutni od samog početka primene montažne gradnje, ali se potrebnim proračunima potvrđuje nosivost, primenjuju se slojevi za zvučnu i termičku izolaciju, dok se primenom različitih savremenih sredstava, koja nisu štetna po zdravlje, vrši zaštita panela od požara i insekata.
Vek trajanja bilo koje konstrukcije, pa tako i montažne kuće, zavisi od stabilnosti elemenata i kvaliteta materijala korišćenih pri izradi. Gotovo svi proizvođači montažnih kuća daju garanciju od 30 do 70 godina na vek trajanja montažne kuće.
Verovatnoća izbijanja požara u montažnim objektima svedena je na istu meru kao i u zidanim objektima. Unutrašnji zidovi se obično oblažu gips-kartonskim pločama, a spoljnji zidovi cementnim pločama između kojih se nalazi visokokvalitetna izolacija od nezapaljivih materijala. Upotrebom novih materijala i tehnologija u proizvodnji montažnih kuća, završna obrada je potpuno uporediva sa kućama građenim klasičnim načinom.
Pogodnosti i mane montažnih kuća
Prefabrikovane kuće danas mogu biti izrađene po tipskom modelu iz ponude proizvođača ili po specijalnom nacrtu u skladu sa posebnim željama investitora. Veličina, oblik, upotrebljeni materijali, uređenje enterijera, boje i lokacija, u svetu su uslovljeni jedino budžetom investitora.
Kupovina prefabrikovane kuće ima nekoliko prednosti:
- Kataloška forma prodaje (uz moguće izmene) – pruža kupcu mogućnost da jasno sagleda koji nivo gradnje dobija za koje pare, šta je sve uključeno u koju cenu (oblaganje, instalacije, KGH sistemi – klimatizacija, grejanje, hlađenje...), koja vrsta proizvoda (moguća doplata u odnosu na uračunatu cenu ukoliko kupac želi kvalitetniji i skuplji proizvod ili materijal, npr. za podove)
- Umerena fleksibilnost – jasne početne tačke (projekat, materijali, nivo izgradnje) olakšavaju sve eventualne korekcije projekta i dogovor u vezi sa detaljima, a posledice na troškove su jasno definisane
- Brzina i jednostavnost gradnje – obično 50-60% manje vremena je neohodno za gradnju od tradicionalnog načina, brži je i raniji povratak i uloženih investicija i kapitala
- Superiorniji kvalitet – ostvaren van gradilišta u proizvodnim pogonima sa jačom kontrolom kvaliteta i u pripremnoj fazi projektovanja sličnih modela
- Ekološki manje štetne – efikasna fabrička proizvodnja proizvodi manje otpada u proizvodnji, a čistija ugradnja manje šteti prirodnom okruženju gradilišta
- Bezbednija gradnja – provereno je da modularna konstrukcija bezbednija od tradicionalnog zidarstva
- Smanjeni zahtevi za radnom snagom na gradilištu – timovi za gradnju i završne radove pri kompletiranju modularnih objekta uključuju manji broj radnika na gradilištu
- Modularna instalacija i mokri čvorovi – upotreba instalacionih paketa i jedinica prefabrikovanih mokrih čvorova su više nego prikladni za ovaj sistem jer pozitivno utiču na poboljšanje izvođenja i smanjenje vremena potrebnog za ugradnju.
- Smanjeni troškovi projektantskih honorara – standardizovani detalji modularnih objekata pojednostavljuju i smanjuju potebu za učešće specijalizovanih disciplina
- Cena – iako su cene različite, i zavise od više parametara, može se reći da se metar kvadratni montažne kuće u Srbiji, po sistemu ključ u ruke, kreće od 250€ naviše u zavisnosti od modela, veličine i proizvođača montažne kuće.
Fizički nedostaci uglavnom upućuju na termičke osobine modularne konstrukcije, a to su problemi termičkog mosta i parne brane pri gradnji čeličnih konstrukcija i visećih fasadnih sistema. Neki projektanati i izvođači veruju da se većina ovih nedostataka može rešiti kroz pažljiv detalj i odgovarajuće materijale.
Prefabrikovani objekti u principu imaju nisku termičku masu (najvećim delom zbog transporta). Niska termička masa i dobra izolacija mogu stvoriti veliku opasnost od letnjeg pregrevanja. Ovaj nedostatak je veoma lako otkloniti kroz pažljiv dizajn unakrsnom ventilacijom, prepuštenim strehama i raznim tipovima osenčavanja.
Sklapanje delova objekta u fabrici sigurno povećava kvalitet, ali i utelovljenu energiju finalnog elementa u transportu, od pro-
izvođača raznih komponenata do fabrike i od fabrike do gradilišta, dok kod tradicionalnog sklapanja na gradilištu relacija transporta je skraćena i podrazumeva relaciju od fabrike do gradilišta.
Za montažnu kuću ne postoje granice
Sa druge strane, proizvođači prefabrikovanih kuća ne moraju razmišljati samo o domaćim prilikama. Veoma značajno za prefabrikovane kuće jeste to da se one mogu postavljati hiljadama kilometara dalje od fabrike. Ovo znači da proizvodnja prefabrikovanih kuća nije uslovljena samo domaćim tržištem već joj je otvoren put u svet.
S obzirom da je trgovina moguća u oba pravca, domaći investitor može da se raspita na internetu postoji li mogućnost naručivanja montažne kuće iz inostranstva. Najčešće će se govoriti o daleko nepovoljnijem aranžmanu, ali samo onda kada je budžet ograničen. Ukoliko je budžet veći, ponuda montažnih kuća proizvedenih u Srbiji nezanimljiva je i nekonkurentna.
Zaključak
Prefabikovane montažne kuće sa drvenom konstrukcijom jesu najbolje rešenje za svakoga u Srbiji ko traži krov nad glavom – u smislu cene, kvaliteta, toplotne izoacije, jasno definisanih detalja ugovora, rokova gradnje, kompletiranja radova...
Ali, montažne kuće imaju daleko veći potencijal. One ne moraju biti uslovljene škrtom ponudom arhitekture, materijala, sistema, opreme... Mogu imati izuzetne odlike energetske efikasnosti i ekološko opravdanje, i to je njihov najveći zalog za budućnost koja mora stići i ovde kad-tad. A, za sada, u Srbiji, mogle bi malo da porade na svom izgledu i popravku "šminke".
