Nakon roka izgradnje od samo tri godine i budžeta od milijardu američkih dolara, nova zgrada Terminala 3 Šenženskog Bao'an međunarodnog aerodroma, projektovan od strane Masimiliana i Doriane Fuksas, odaje dramatičnu arhitektonsku impresiju. Ovo je prvi projekat ovih rimskih arhitekata, a svakako je jedan od onih koji će ih odvesti u sam vrh projektovanja transportnih aerodromskih terminala.
Zgrada se proteže 1,5 kilometara u dužinu, prekrivajući unutrašnju površinu od preko pola miliona kvadratnih metara. Ali njeno najupečatljivije dostignuće može biti njen neobičan oblik, koje arhitekte porede sa ražom, i njenom teksturisanom „duplom“ kožom.
Kao dom četvrtog po veličini aerodroma u zemlji, Šenžen deluje kao neobično mesto za izgradnju takve upadljive zgrade. Međutim, projekat nosi skulpturalni dizajn sa samouverenjem velikog međunarodnog aerodroma, što je znak rastućeg značaja ovog grada u Kini, ali i znak kontinuirane opčinjenosti Kine za velikim i značajnim arhitektonskim delima.
Novi Terminal 3 u Šenženu je zaista veliki projekat za region. On povećava kapacitet aerodorma na 45 miliona putnika godišnje i stvara najveću pojedinačnu javnu zgradu do današnjih dana u oblasti koja baš i nije turistički najpopularnija. Može se pohvaliti sa tri nivoa, kao i krovnim rasponom od 80 metara, koji su svi umotani u dvoslojni omotač sjajne bele boje, perforirane sa saćastim (šestougaonim) metalnim i staklenim panelima.
Oni omogućavaju prodor prirodne svetlosti, što je neobično za velike aerodromske terminale, i stvaraju mekane svetslosne efekte unutar zgrade. Kako glavni galerijski volumen ima tri sprata visine, sa nekim šupljinama punih visina, prirodna svetlost se prostire od gornjih do prizemnih nivoa. Prisutna je i velika harmonija dizajna u unutrašnjim detaljima, kao što su stilizovane bele forme u obliku drveća (koji služe kao klimatizacioni ispusti i šalteri za ček-in) i kapije od nerđajućeg čelika (na bezbednosnim i ček-in tačkama), koji takođe imaju saćasti obrazac.
Unutrašnjost je podjednako svetlucava i futuristička kao i 300.000 kvadratnih metara fasade. Beli konusni stubovi se izdižu u „katedralskom“ maniru do krova. Dodajući na teksturalnom kvalitetu, plafon je takođe drmatično zakrivljen. To je direktni izazov uobičajenih aerodromskih zgrada, i odaje utisak sličan besprekornoj paukovoj mreži.
Arhitekte su koristile saćasti motiv ne samo na plafonu, već i u celoj zgradi, u maloprodajnim prostorima, kao i na 3D otiscima na zidovima javnih prostora. Tako da je obrazac sveprisutan, a veliki volumeni nisu zanemareni i biće dodatno ispunjeni sa igrom svetlosti i senke.
Ogromni enterijeri, kažu arhitekti, naglašavaju temu „fluidnosti... ideju pokreta i ideju pauze“. To znači da su se, pored projektovanja vizuleno stimulativnog okruženja, oni fokusirali na praktičnost obrade vremena, razdaljina, olakšavanje orijentacije i gužvi. Ali ako smaknemo ove neophodnosti na stranu, lako je zamisliti snimanje vrhunskog naučno-fantastičnog filma u ovom elegantnom, organskom prostoru.
Investitor, Šenženška aerodromska grupa, je navodno toliko zadovoljna rezultatima da preduzima korake ne bi li dobila autorska prava na projekat. Arhitektonski biro Studio Fuksas trenutno radi na još dve faze razvoja aerodroma, čiji su rokovi izgradnje 2025. i 2035. godine.
