Nakon prvog ozbiljnog pojavljivanja u građevinskoj industriji u SAD 2006. godine, i laganog ali sigurnog porasta u 2007. godini, 2008. godine zelena gradnja ustoličila se kao ozbiljan igrač na komercijalnom tržištu nekretnina. Pored sve većeg broja uključenih profesionalaca i ekološki i energetski svesnih investitora i krajnjih kupaca, ovome su u velikoj meri doprineli kriza, pa potom pad tržišta nekretnina, i pad obima posla u građevinarstvu.
Ovo su znali da iskoriste preduzetnici u oblasti zelene gradnje, i, umesto da razmišljaju na temu kako da prebrode krizu, napravili su veliku kampanju ističući finansijske prednosti njihovih proizvoda. Strategija je uspela i 2009. godina, čak i uz usporavanje u zelenoj gradnji, doneće joj još veći udeo na tržištu zbog negativnog trenda koji očekuje sada već klasičnu gradnju.
Tako 2009. godina može ostati upamćena kao prelomna za konačni uspeh održivog i energetski efikasnog građevinarstva.
Ovakva lista za 2007 uključivala je vesti direktno iz ovog sektora industrije, dok se vesti za 2008. odnose uglavnom na priče koje svedoče o njenom sve većem uplivu u mnoge druge sektore kao što je proizvodnja, osiguranje, izgradnja, zakonodavstvo...
1. Recesija
Zelena gradnja iskoristila je već prve znake recesije početkom 2007. godine da skrene pažnju javnosti, investitora i zvaničnika na značaj ušteda koje može da pruži. Naročito važno je to što su vlasnici nekretnina i zemljišta, investitori i planeri, imali sluha da prepoznaju zelenu gradnju, ne samo kao trenutno sklonište od krize, već kao mogućnost za dobro poslovanje u budućnosti.
2. LEED
LEED standard Saveta za zelenu gradnju SAD (Leadership in Energy and Environmental Design) u 2008. godini prešao je brojku od 18.000 objekata, izašavši iz okvira samo poslovnih zgrada. On sada pokriva i oblasti stanovanja, školstva, zdravstva, itd. U međuvremenu, skoro 70.000 profesionalaca uspešno je završilo LEED kurseve i steklo sertifikate za svoja stručna zvanja, dok su proizvodi sa ovim standardom napravili obrt od 10 milijardi dolara tokom 2008. godine.
3. Iznajmljivanje zelenih kvadrata
Vlasnici nekretnina nemaju finansijsku dobit od energetske efikasnosti svojih objekata jer troškove potrošnje energije i vode ionako snose zakupci. Međutim, krenulo se u smeru koji donosi dobit i jednoj i drugoj strani – zakupci sada sami instaliraju uređaje koji pospešuju energetsku efikasnost, umanjujući svoje troškove, što istovremeno povećava cenu same nekretnine. I, svi su srećni...
4. Zgrade bez uticaja na životnu sredinu – Net-Zero poslovni objekti
Udruživanje najboljih naučnika tehnološki razvijene države, 11 velikih kompanija koje se bave nekretninama, i preko milijardu dolara iz državnih fondova, rezultiralo je Inicijativom za Net-Zero energiju poslovnih objekata – CBI (Zero-Net Energy Commercial Building Initiative). Ovaj program Ministarstva za energetiku treba da obezbedi brže pronalaženje najboljih rešenja za korišćenje obnovljive energije, izolacionih materijala, sistema gradnje i energetski efikasnih instalacija koje kompanije ne bi mogle samostalno da finansiraju i izvrše, bar ne u dogledno vreme.
5. Zelena gradnja na tapetu
Izborna kampanja je obeležila celu 2008. godinu. U njoj je značajno mesto imala i tema energetske politike u SAD. Obe završne kampanje, Džona Mekejna i Baraka Obame, naglašavale su i veliki značaj energetske efikasnosti objekata. Time je energetska efikasnost konačno dospela u prvi plan i kod najšire javnosti, a očekuje se dalji porast njene prisutnosi u medijima i svesti građana SAD.
6. Vašington cilja oznaku Energy Star
Vašington, prestonica SAD, potpisao je akt po kome svi poslovni objekti u tom gradu do 2010. moraju imati godišnji sertifikat energetske efikasnosti – Energy Star. Nakon što je leta 2008. sličan propis usvojila Kalifornija, ovo je prvi grad u kome će svi vlasnici morati da mere potrošnju energije kako bi potvrdili da njihovi objekti ispunjavaju ovaj uslov.
7. Gradovi za zelenu gradnju
Preko 14% gradova u SAD sa populacijom većom od 50.000 ljudi usvojilo je zelene programe koji se staraju o uticaju objekata na okruženje. Neki gradovi osmišlljavaju nove načine da unaprede gradnju tako što novčano nagrađuju sve LEED projekte iz fonda u koji moraju da uplaćuju svi oni čiji objekti ne ispunjavaju ovaj standard.
8. Kalifornija je usvojila Propis za zelenu gradnju
Leta 2008. Kalifornija je postala prva država u SAD, ali i u svetu, koja je uvela Pravilnik zelene gradnje (Green Building Code). Njime je regulisano da sve nove zgrade od 2010. moraju imati za 15% manji utrošak energije, i za 20% manju potrošnju vode. Zahtev za uvođenjem sličnih propisa upućen je novoizabranom predsedniku Baraku Obami od strane 29 udruženja za zaštitu životne sredine. Oni su novoj administraciji predali izveštaj na 400 strana u kom se, pored drugih akcija, preporučuju i strožiji propisi u zgradarstvu.
Oglas
9. Federativni standard odložen do daljnjeg
Već dve godine u pripremi je izrada nacionalnog zelenog standarda za SAD (189.1 P), koji je najavio smanjenje potrošnje energije za čak 30%. Projekat su radili Savet za zelenu gradnju SAD – USGBC, Udruženje mašinaca (ASHRAE) i Društvo inženjera za osvetljenje. Međutim, pod pritiskom proizvođača, ASHRAE je napustio projekat izrade standarda pa se ne zna kada će on biti nastavljen i završen.
10. Osiguranje za zelene objekte
Četiri velike osiguravajuće kuće u svoju ponudu uključile su osiguranje objekata zelene gradnje. Osiguranje, između ostalog, sada pokriva zamenu uređaja za one sa Energy Star standardom, kao i npr. troškove za konsultante u slučaju veće medijske pažnje. Takođe, uključeno je i osiguranje troškova za prelazak na LEED standard. Prvo osiguranje za zelenu gradnju pojavilo se već 2006. godine.
