Od svih pitanja koje bi neko mogao da pita studenta Manuela Domingeza o njegovom diplomskom projektu, zašto ga je nazvao Veoma velika struktura (VLS - Very Large Structure) je verovatno poslednje na listi. Domingezov koncept oslikava kompaktno planirane gradove na vrhu ogromnih mobilnih struktura, koje su sposobne da „otpuze“ na nove lokacije kako se potrebe ili želje stanovnika menjaju.
Ideja veoma jasno podseća na esej Šetajućih gradova (Walking City) Rona Herona (Ron Herron) za Archigram iz 1964. godine, i mada Domingez navodi ovaj esej kao inspiraciju, on kaže da je on samo jedna inspiracija od mnogih. Tehnologija stvarnog sveta se čini da je imala glavni uticaj.
Veoma je jasno da je VLS malo verovatna šema. Ipak, Domingez tvrdi da je on izvodljiv zbog osnova u postojećoj tehnologiji, ali on iskreno dodaje da nije siguran da je njegova izgradnja poželjna.
Oglas
Posmatrajući ilustracije, neke od ovih uticaja je lako uočiti; druge malo manje. Domnigez ističe da je mnogo toga dostupno još od 1960-tih: „otvorene rudarske mašine, brodogradilišne instalacije, logistika i transport, svemirska tehnolohija i eko-sela...“, kao i robotika. Na taj spisak on dodaje manje opipljivi uticaj „političkih anomalija, samogenerisane arhitekture i urbanizma, ludička arhitektura i inženjering...“.
Ali je Domingez očigledno vukao inspiraciju iz savremene kulture, i govori o privlačnosti prema „naučnoj fantastici, utopičnoj i distopčnoj arhitekturi, urbanizmu, kinomatografiji, književnosti i manga umetnosti“. Naučna fantastika i kinematografija se možda najviše izdvaja iz liste, sudeći pogotovo prema Zvezdi smrti (Death Star) koja se nalazi u pozadini jedne od vizualizacija.
Ogromne gusenice VLS-a podsećaju na ogromna vozila kao što je NASA transporter i Bagger 293 (najveća rudarska mašina na svetu), ali i na izmišljenu mašinu Sandcrawler iz prvobitnih Ratova zvezda. Možda VLS podjednako vuče inspiraciju od kompanije 20th Century Fox kao i od tehnologije 20. veka.
Da je takav hrabar i spekulativni projekat delom rođen zbog Domingezove frustracije zbog tema teza diplomskih projekata, koje on opisuje kao „vežbu gluposti jer je toliko usmerena i zatvorena da na kraju svi rade skoro iste projekte“, je takođe zanimljiva činjenica.
Umesto toga, Domingez je izabrao „samosvesni“ projekat „koji može da smesti sve opsesije koje su se gomilale u meni od detinjstva“. Dobro urađen posao, po nama.
