Sa projektom Japanskog meseca (Nippon Moon), arhitektonski biro UNStudio pridonosi mnogo više od puke veličine konceptu ogromnih opservacionih točkova. Iako visina ovog konkretnog točka nije još uvek određena, Japanski mesec ima jasnu nameru da stavi Japan na mapu velikih opservacionih točkova, i da se takmiči, ako ne i nadmaši, sa drugim atrakcijama poput Singapurskog Flajera od 165 metara visine i Londonskim Okom od 135 metara. Međutim, biro UNStudio nagoveštava da bi aplikacija za pametne telefone, pa čak i izmenjena realnost, mogla da se koristi kako bi se poboljšala vožnja, a opservacioni točak uveo u 21. vek.
Iako je projekat navodno naručen od kompanije Ferris Wheel Investment - jedina onlajn referenca koja se za sada pojavljuje u vezi sa ovim dizajnom - čini se da će Japanski mesec ostati samo koncept za sada. Biro UNStudio se konsultovao sa stručnjacima za ovu vrstu konstrukcije u kompanijama Arup i Mitsubishi Heavy Industries i zaključio da veličina i lokacija Japanskog meseca ograničava ovakav ekstravagantan dizajn, mada stvarna predložena lokacija još uvek nije obelodanjena.
Ono što defintivno ističe ovaj koncept jeste upotreba digitalnih aplikacija koje su osmišljene uz pomoć kompanije Experientia. Posetioci mogu da rezervišu svoju kartu uz pomoć aplikacija, i biće u mogućnosti da prilagode svoju vožnju tako što će izabrati u kojim će se od pojedinačnih, posebno tematskih, 32 kapsula voziti. Tridesetidve, uzgred, je isti broj kapsula kao i na Londonskom oku (London Eye), ali činjenica da će barem neka od ovih kapsula biti dvospratna, nagoveštava ambicioznost ovog projekta.
Oglas
Više intrigantne činjenice jesu navodi biroa UNStudio o društvenoj mreži zasnovanoj na točku. Posetioci bi mogli da komuniciraju međusobno između kapsula koristeći prateću aplikaciju Japanskog meseca za pametne telefone. Fotografije snimljene od strane posetioca tokom njihove 40-minutne vožnje će se pojaviti u „Kući slavnih“ u zgradi terminala u dnu točka. Govoreći o zgradi terminala, konceptualne slike pokazuju da sam točak prolazi kroz nju, i to poprilično dramatično, moramo reći.
Možda najviše futuristička karakteristika ovog koncepta jeste izmenjena stvarnost za koju UNStudio sugeriše da se može ugraditi u staklene panele samih kapsula. Ovo bi moglo da se kontroliše od strane iste aplikacije za pametne telefone, prikazujući dodatne informacije na površini kapsule, ili puštanjem komplementarnog zvuka.
Koliko, ako i išta, od ovoga gore opisanog će se ostvariti, ostaje da se vidi. Ali, u najmanju ruku UNStudio je naslikao zanimljivu sliku o tome kako turistučke atrakcije sutrašnjice mogu ponuditi više prilagodljivo iskustvo za posetioce nego što je to danas.
