Ambiciozna ideja povezivanja Evrope i Azije preko morskog tunela je prvo zamišljena 1860. godine od strane sultana Otomanskog carstva, ali Abdulmedžidu je nedostajala tehnologija i sredstva da pretvori svoju ideju u stvarnost. Godine 2004, premijer Redžep Erdogan, koji je tada bio gradonačelnik Istanbula, oživeo je plan zajedno sa drugim suvišnim idejama poput izgradnje trećeg aerodroma, paralelnog kanala i trećeg mosta. Ovi ambiciozni projekti, koji meštani krive za uništavanje zelenih površina i gubitak domova, pomogli su u razbuktavanju masovnih antivladinih protesta širom zemlje ranije ove godine.
Železnički tunel dužine 1.287 metara koji ide ispod Bosforskog moreuza na dubini višoj od 50 metara je navodno otporan na zemljotrese, što je značajan faktor u oblasti koja ispoljava jake seizmičke aktivnosti. Premijer Erdogan se nada da će tunel olakšati saobraćajna zagušenja u Istanbulu, gde dva miliona od 15 miliona stanovnika grada prelazi Bosfor svaki dan preko dva postojeća, izuzetno zakrčena, mosta.
Izgradnja tunela je trebala da traje četiri godine, ali je veliki broj značajnih arheoloških otkrića značajno usporilo izgradnju. Oko 40.000 predmeta je iskopano na lokaciji gradnje, što je uključivalo i groblje 30 vizantijskih brodova koji čine jednu od najvećih poznatih srednjovekovnih flota. Javnost je postajala sve nestrpljivija sa svojim premijerom, koji je pre dve godine izjavio: „Prvo su rekli da su pronašli arheološke stvari, onda su to bili glineni lonci, onda ovo, pa ono. Da li je bilo koja od ovih stvari važnija od ljudi?“
Oglas
Iako je interkontinentalni podvodni železnički tunel otvoren nedavno, on će svejedno biti daleko od potpuno operativnog, što je činjenica koja će verovatno izazvati dalji gnev među lokalnim stanovništvom. „Deo koji je u službi je veoma ograničen. Funkcionisanje celog tunela je odloženo za neko mnogo kasnije vreme“, rekao je Tajfun Karaman, predsednik Komore istanbulskih urbanista. „Pitamo se zašto se ova inaguracija desila ovako brzo.“
