Stadion Tašmajdan u belom betonu umesto u bračkom kamenu

Stadion Tašmajdan, zaštićeni spomenik kulture u okviru celine Stari Beograd, koji je pre šest decenija obložen bračkim kamenom definitivno neće biti „optočen” čuvenim krečnjakom iz Hrvatske, kako je zamišljeno projektom obnove. Tribine će, kako saznajemo, biti od belog betona domaćeg porekla, dok će plato prekrivati betonske ploče. Nadležni ne obznanjuju zbog čega je došlo do velikog zaokreta prilikom izbora kamena nakon što je pre dve godine otpočela rekonstrukcija kompleksa u srcu grada.

Za sada je sigurno da firma „Sprega DOO” iz Splita, kao isporučilac bračkog kamena vrste „avorio”, razmatra mogućnost da pokrene sudsku spor protiv „MBA Miljković”, izvođača radova na gradilištu u Ilije Garašanina. Razlog – nepoštovanje ugovora. Sigurno je i to da je iz zvanične priče oko izbora materijala u međuvremenu istupio i Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, jer nisu poštovani izdati uslovi njegovih stručnjaka.

U Zavodu ističu da nije problem to što tribine neće biti obložene bračkim kamenom, već što kamen neće uopšte biti krečnjačkog porekla, čime se izlazi van okvira zaštite ovog dobra.

– Odluka da se sve promeni u korist belog betona potpuno me je iznenadila, posebno zbog toga što je poznato da je beton najobičniji mleveni kamen, a beo je samo zato što se sjedinjuje sa belim cementom. Svako ko ga bude ugrađivao moći će da garantuje postojanost najviše dve godine, jer svi znaju da beton loše reaguje na so i mraz koji ga razgrađuju, pa zato dolazi do njegovog brzog pucanja – otkriva geolog Zoran Đajić, nekadašnji član komisije koja je donela odluku da se krečnjak sa Brača primeni na stadionu, koji je ujedno i predsednik Udruženja „Kamen Srbije”. On se pita ko će da kontroliše nabavku takvog mlevenog kamena, budući da je investitor Agencija za investicije i stanovanje pre nekoliko meseci raspustila stručni nadzor pri izboru kamena na tašmajdanskom gradilištu.

Još nisu poznati konkretni razlozi zbog kojih je investitor odustao od bračkog krečnjaka. Jedan od razloga mogao bi da bude novac, to jest da za nabavku kamena iz Hrvatske nema dovoljno sredstava. Ima i onih koji misle da je pobedilo mišljenje građevinskih stručnjaka koji su sve vreme upozoravali da je izbor bračkog krečnjaka loša zamisao jer se pokazalo da nije toliko kvalitetan i da će ga kiše, vlaga, sneg, vetrovi brzo okruniti sa tribina. Nije mali broj ni onih koji veruju da je investitor odustao zbog pritiska javnosti da se na stadionu iskoristi isključivo kamen domaćeg porekla.

Investitoru na ruku ipak ne ide postojeći ugovor između izvođača radova „MBA Miljković” i „Sprege” koji je potpisan u septembru prošle godine. U njemu između ostalog piše da je rok za isporuku krečnjaka vrste „avorio”, koji se eksploatiše na Braču, 60 dana, što faktički znači da je celokupan kamen trebalo da bude isporučen još krajem 2012. i da je vrednost radova 259.951 evro.

– Prvi kamion sa 187,82 kvadrata ploča (86 puta 40, debljine 4 centimetra) i 96 kvadrata ploča (40 puta 40 debljine 2 centimetra) isporučili smo 12. oktobra 2012, odmah po dobijanju avansa u iznosu od 25.995 evra. Tačno je da smo u potpunosti izrezali kompletnu količinu kamenih ploča za tribine stadiona, ali je problem garancija banke za kompletno ugovoren posao koju još nismo dobili. Naručioca posla na to obavezuje ugovor – podseća Nives Marendić, komercijalista „Sprege”, dodajući da od „MBA Miljković” do sada nije stigao nikakav odgovor, iako su predstavnici hrvatske firme bili u poseti izvođaču u Beogradu.

– I do nas je nezvaničnim kanalima stigla vest da je planirano da se stadion poploča nekim veštačkim kamenom, pa sada ozbiljno razmatramo mogućnost pokretanja sudskog spora – otkriva Nives Marendić, podsećajući da je u pogonima „Pekston” i „Kavadur” na Braču krajem prošle godine sve bilo podređeno rezanju kamena za tašmajdansko gradilište i da je za ostale naručioce bila obustavljena proizvodnja. 

Otvaranje dogodine

Adaptacija stadiona Tašmajdan biće završena u toku naredne godine, navode u Agenciji za investicije. Ugovorena vrednost radova je 646.867.307 dinara. Od arhitektonskih i građevinskih radova ostali su – ledena ploča, sanacija potpornog zida prema Petoj gimnaziji sa ogradom, dovršetak fasada (rustični i veštački kamen), aluminarija i stolarija, završna obrada zidova, podova i plafona, završne obloge pešačkih prilaza, platoa i tribina sa pripadajućim stepeništima i sedištima, instalaterski radovi...

Rekonstrukcija je počela septembra 2011. godine i prema prvobitnim planovima trebalo je da bude završena za 15 meseci, pa je čak najavljivano da će se Beograđani krajem 2012. kao nekad uživati na legendarnom klizalištu. Na radove su uticale raznorazne poteškoće koje su počele već od starta, kada je šest meseci trebalo samo da se raščisti stadion. Onda je utvrđeno da projekat mora da se prepravi, jer nije baš u potpunosti odgovarao novom stanju na terenu, što je uočeno tek posle uklanjanja diskoteka, kafića, šuta...

Graniti iz Brazila, Indije i Italije

Pre odluke čime će se tribine oblagati u igri su se našli i graniti iz Brazila, Indije i Italije, ali su ponude odmah odbijene jer su bile preskupe. Cene kvadrata ovih ploča kretale su se od 100 do čak 250 evra. Komisija za izbor kamena i investitor razmatrali su i predloge da sedišta budu presvučena mermerima i granitima domaćeg porekla, ali je odlučeno da oni nisu dovoljno slični originalnom kamenu niti ih je moguće eksploatisati.

Od hokeja na ledu do španske koride

U zimskim mesecima od 1953. do 1977. godine stadion se najviše koristio za hokej i klizanje na ledu. Tu je održano Evropsko prvenstvo za košarkašice 1954. godine i Prvo svetsko prvenstvo u rukometu za žene 1957. godine, kada je Jugoslavija osvojila bronzanu medalju.

I domaća teniska reprezentacija igrala je na ovom stadionu mečeve Dejvis kupa 1956. godine. U bogatoj istoriji, tašmajdanska arena je bila poprište egzotičnih priredbi poput španske koride i automobilske fudbalske utakmice popularnim „fićama”. Naravno, nemoguće je pobrojati sve koncerte domaćih i stranih izvođača koji su postali deo ovdašnje muzičke istorije...