Malo stepenište sa dekorativnom česmom "Lavić" na Kalemegdanu, isklesano u kersantitu, beogradskom kamenu kojeg i dalje ima u jamama napuštenog majdana u Ripnju, ni ove godine neće biti obnovljeno. Kulturno dobro od izuzetnog značaja, podignuto u prvoj deceniji prošlog veka po projektu slavne Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, odnedavno više nije na listi prioriteta. Razlog je manje novca u gradskom budžetu, ali i kamenolom iz kojeg bi se crpla ruda decenijama ne radi!
Projekat restauracije česme u obliku lavlje glave od mesinga, njenih dovoda i odvoda, stepeništa optočenog unikatnom vrstom granita, ograde i potpornih zidova ovog spomenika kulture čeka u fioci već dve godine, priznaju u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove. Kada bi se igrom slučaja u ovom trenutku našao novac za obnovu kulturnog blaga preko puta Francuske ambasade, pred graditeljskim poduhvatom zasigurno bi se preprečio još jedan problem. Kako naći dovoljne količine kersantita od kojeg su stepenice sazdane, kada svi znaju da kamenolom u Ripnju, izvorište jedinstvenog kamena zelenkaste boje, ne radi više od pet decenija i još nije u vlasništvu grada?
- Ripanjskog kamena i dalje ima na vagone, ali ga ne koristimo jer je, kako to često biva, problem u nedostatku novca, a i majdan je u privatnim rukama. Još pre devet godina, kada sam restaurirao fontanu između Starog dvora i zgrade Predsedništva, od Skupštine grada tražio sam da "oživi" stari kamenolom.
Oglas
- Predložio sam da prostor odakle se nekada eksploatisao kersantit postane deo gradskog zemljišta, sa koga će se taj granit dovlačiti isključivo za buduće rekonstrukcije objekata u glavnom gradu. Niko za to nije imao sluha – otkriva geolog Zoran Đajić, predsednik Udruženja "Kamen Srbije", poručujući da bi odmah mogao da napravi projekat po kojem bi se iz starog majdana vadili blokovi zelenkastog granita, ali je uslov da plac postane gradsko zemljište.
- Ovaj kamenolom je poznat kao Tešićev majdan. Bio je privatno vlasništvo koje je posle rata konfiskovano i potom nacionalizovano. Vlasnik se razboleo, a iza njega su ostale dve kćerke koje ne žive u Srbiji. Imovina im je zakonom vraćena tako da dok grad ne otkupi njihov plac, niko ne sme da koristi blago koje je tamo sakriveno – objašnjava Đajić.
U Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja napominju da je uvidom u katastar eksploatacionih polja, koji se vodi od 1960. godine, utvrđeno da nema upisanih podataka o eksploataciji kersantita u Ripnju, ali ni podataka o vlasništvu nad starim kamenolomom.
- Ovaj lokalitet se nalazi u neposrednoj blizini Beograda, pa bi mogao da bude vrlo interesantan s aspekta snabdevanja grada ukrasnim kamenom, jer su mnoge građevine napravljene od njega. Da bi se dobili pouzdani podaci o starom kamenolomu na teritoriji Ripnja, utvrdile geološke karakteristike kvaliteta mineralne sirovine i da bi počela eksploatacija rude, neophodno je obaviti geološka istraživanja – napominju u resornom ministarstvu i podsećaju da se Uprava grada Beograda krajem 2012. izjasnila da će samostalno obavljati proces istraživanja rudnika, sve do njegovog otvaranja (članovi 31. i 56. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima).
Da majdan podno Avale nije sasvim zaboravljen potvrđuju i u "Beogradskoj tvrđavi", čiji su predstavnici nedavno obišli ovaj lokalitet. Milan Tlačinac, v.d. direktora "Beogradske tvrđave", kaže da je zatečen onim što je video na terenu.
- Napušteni plac izgleda uopšte nije napušten, jer neko uredno, i naravno nelegalno, vadi kamen. Od lokalnog stanovništva sam saznao da kradljivci najpre drobe kersantit da bi njime potom posipali puteve. Prava je grehota što kradu takvu rudu, a još gore je to što im je ona besplatna i nadohvat ruke. Majdan nema ko da brani, jer potomci vlasnika žive u inostranstvu – otkriva Tlačinac i priznaje da bi Skupština grada što pre trebalo da preuzme brigu nad ripanjskim kamenolomom, da ga na neki način otkupi i stavi pod zaštitu.
- "Beogradska tvrđava" može samo da inicira početak priče o njegovom preuzimanju i prevođenju placa u gradsko zemljište, što ćemo i uraditi. Kersantit bi trebalo da se eksploatiše za potrebe grada pošto su mnoge građevine napravljene od njega, a za obnovu malih stepenica na Kalemegdanu nije potrebna velika količina ovog kamena – zaključuje direktor "Beogradske tvrđave".
Da majdan u Ripnju postane gradski rudnik veoma je važno, dodaju u "Kamenu Srbije", jer kada dođe vreme za restauraciju nekog zdanja od kojeg je napravljen, kersantit se po pravilu zamenjuje drugim kamenom.
- Najnoviji primer je postolje za dve kompozicije "Igrali se konji vrani" ispred Doma Narodne skupštine, koje je pre izvesnog vremena urađeno od veštačkog materijala. Da imamo kersantit na raspolaganju to se ne bi dogodilo – uverava Zoran Đajić.
Projekat u rukama "Šid projekta"
Na Malom stepeništu ne postoje problemi statičke prirode, već je osnovni problem propadanje kamena, uverava Sonja Đuđar-Katić, odgovorni projektant iz firme "Šid projekt".
- Biće zamenjena dotrajala i propala gazišta, a pošto je celo stepenište leži na zemljanom nasipu, projektom se predviđa i izrada stabilnije podloge od jako nabijenog tucanika ispod gazišta. Predviđena je i zamena nekih delova ograde i rukohvata koji su u izuzetno lošem stanju. Za delove gde je došlo do površinskog ljuspanja kamena predviđeno je srubljivanje površinskog dela i izrada kamene ploče u debljini od 10 do 15 centimetara. Za manja oštećenja predviđena je restauracija blokova od veštačkog kamena – nabraja Sonja Đuđar-Katić. Biće obnovljene vodovodno-kanalizacione instalacije, a u prostoru je predviđeno i postavljanje podnih dekorativnih svetiljki.
Beogradske građevine isklesane u kersantitu
U široj javnosti možda nije poznato da su nebrojeni objekti u Beogradu obloženi kersantitom. Od ove vrste kamena zelenkaste boje sagrađeni su i:
- fontana između dva dvora
- bordura hotela "Bristol"
- zgrada Geodetskog zavoda u Karađorđevoj ulici
- Osnovna škola "Kralj Petar Prvi"
- Saborna crkva
- zgrada Glavne pošte preko puta Doma Narodne skupštine
Prvi objekat parkovske arhitekture
Prvi objekat parkovske arhitekture u Beogradu su neobarokne Male stepenice prema Pariskoj ulici, izgrađene pre 110 godina, koje su još 1979. proglašene spomenikom kulture od velikog značaja. Po završetku Prvog svetskog rata nastavljeni su radovi na uređivanju Savskog šetališta. Posao je okončan 1928. izgradnjom novih Velikih stepenica na Kalemegdanu, u duhu romanike, prema projektu arhitekte Aleksandra Krstića.
