Arhitektonski projekti Toma Viskomba (Tom Wiscombe) su preterano futuristički, do te mere da možete bez problema da smestite neko njegovo delo u najnovije SF filmove savremene kinomatografije. Njegova Lo Monaco kuća gotovo da liči na futuristički šatl ili lansirnu stanicu, ali ipak se uticaji za ovaj dizajn mogu u potpunosti ukloniti iz oblasti svemirske fantazije.
Koncept Lo Monaco kuće je priča o dve forme: primamljiva kristalna masa (deformisana šestokraka zvezda, gledano odozgo) i postament nalik pločama na kojima stoji. Kristal sadrži dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju. Spavaće sobe i privatni studiji se nalaze na novu postolja, gde se nalazi i bazen.
Viskombe je napisao da je ovaj raspored vuče inspiraciju od rumunskog vajara Konstantina Brancusija, koji je klesao pojednostavljene oblike ljudskih i životinjskih glava, tipično ih svodeći na više osnovnih oblika. Često su Brancusijeve skulpture predstavljene na pijedestalu koji je činio integralni deo samog dela (koji se ponekad posmatra kao podjednako važan deo skulpture).
U kristalu, dva velika nepravilna prozora su okrenuta ka severu i jugu, od kojih su oba okružena sa manjim prozorima, i oivičena sa čvrstim i isprekidanim crnim linijama u mnogougaonoj fasadi zgrade. Viskombe poredi ove linije sa Ta moko, tetovaže sa kojima su Maori trajno obeležavali svoja lica i tela.
Zašiljeni oblici imaju tendenciju da ne pružaju najefikasnije korišćenje prostora, ali pogled kroz prozor pokazuje da su sobe unutra dovoljno velike tako da rasipni uglovi ne predstavljaju problem. Ako bi prostor za ovakav projekat bio težak za postavljanje u prenatrpanim gradovima 21. veka, teško je zamisliti savremeni grad (uključujući i Monako) u kome Lo Monaco kuća ne bi izgledala neobično. Možda će u nekom trenutku u narednih nekoliko vekova, Viskombeove forme pronaći svoj fizički dom.
