Prošle nedelje je u Hamburgu svečano otvorena prva zgrada koja svoje energetske potrebe zadovoljava iz algi. Zgrada pod nazivom BIQ House ima bio-adaptivnu fasadu od algi i koristiće se za testiranje potencijala održive proizvodnje energije u urbanim sredinama i za razvoj samoodrživih "živih" građevina.
BIQ House nastala je kao rezultat saradnje međunarodne inženjerske kompanije Arup, nemačke kompanije Strategic Science Consultants i austrijskog arhitektonskog studija Splitterwerk Architects, a predstavljena je na međunarodnoj izložbi građevine u Hamburgu.
U kompaniji Arup predviđaju da će se u narednih pedesetak godina izgled i funkcionalnost građevina promeniti iz temelja. Kao neke od trendova razvoja u gradnji zgrada, Arup navodi već postojeće pilot projekte farmi u neboderima, fotonaponske premaze i robote za održavanje svih sistema u objektima.
U Arupu veliki naglasak stavljaju na adaptivne građevine koje se menaju u skladu sa potrebama stanara i uslovima životne sredine, i navode kako će “urbana izgradnja budućnosti funkcionisati kao živ organizam koji je u interakciji sa okolinom i korisnicima". BIQ zgrada je jedan od koraka u ostvarenju ove vizije.
Oglas
Fasada BIQ zgrade izrađena je od algi i funkcioniše kao veliki biološki reaktor u kome za vreme jačeg sunčevog zračenja alge brže rastu i na taj način osiguravaju dodatni hlad za stanare. Biološki reaktori osim proizvodnje biomase koja se može koristiti za proizvodnju električne energije, “hvataju” toplotu, pa se sa ova dva izvora obezbeđuju energetske potrebe objekta.
Fotosinteza u ovom procesu ima dvostruku ulogu. Dinamički prilagođava osenčanost u skladu sa spoljašnjim uslovima, dok istovremeno mikroalge postaju čist izvor obnovljive energije. Sistem bi trebao da bude potpuno funkcionalan do kraja meseca.
