Godine 1992, Ujedinjene nacije su nazvale Meksiko Siti „najzagađenijim gradom na planeti“. Sa procenjenih 35.000 hospitalizovanih ljudi godišnje zbog bolesti koje se pripisuju prljavom vazduhu, Meksiko Siti je postao poznat kao „Mexsicko City“ (neprevodiva igra reči; sick na engleskom jeziku znači bolestan). Upravo zbog toga završetak skulpturalne fasade koja prečišćava vazduh na gradskoj bolnici, berlinskog arhitektonskog biroa Elegant Embellishments, je došao u pravo vreme.
Kao deo dvodecenijskog napora čišćenja vazduha ovog megagrada, fasadna obloga pokriva 2.500 kvadratnih metara bolnice Manuel Gea Gonzalez i prostire se 100 metara u dužinu. Fasada se sastoji od belih ploča Prosolve 370e (dizajn biroa Elegant Embellishments) - trodimenzionalni X i I moduli koji se pričvršćuju na čeličnoj podkonstrukciji. Svaka lagana, termički formirana plastična ploča je obložena sa praškastim, fotokatalitičkim, prečišćivačem titanijum-dioksidom (TiO2), nanomaterijalom patentovanim od strane kompanije Millennium Chem (sada Cristal Global) 2002. godine.
Direktori dizajn studia Elegant Embellishments Alison Dring i Danijel Švag su koristili inovaciju iz kompanije Millennium Chem kako bi stvorili skulpturalne ploče koje ne samo da služe za elegantno ulepšavanje, već takođe i maksimizuju površinu, usmeravaju sunčevu svetlost u zgradu i usporavaju protok vazduha kako bi stvorile turbulencije koje bolje raspoređuju zagađivače vazduha preko površine pločica. Pametna ornamentika, svakako.
Oglas
Neregularni i biomimetički obrazac pločica proističe iz kvazikristalne, ili penrose, mreže zasnovane na sunđerima i koralima. Obrasci su prvo nacrtani u 2D u CAD programima, a zatim modelovani u programu Rhino. Uprkos svojoj vizuelnoj kompleksnosti, oni se sastavljaju primenom standardnih pravila postavke pločica na fasadama i montiraju se na vertikalnoj mreži. Prvi otisci, nastali 2006. godine, bili su stereolitografi (SLA) koji je studio ručno izlivao od poliuretana.
Danas su šuplji moduli napravljeni od ABS-polikarbonatnih plastičnih tabli koje su vakuumom formirane preko aluminijumskih alata, zatim isečene i obložene od strane robotske prskalice sa slojevima TiO2 i prajmerima koji prijanjaju na plastičnu podlogu. Aluminijumski alati, kaže Dringova, su: „izliveni u peščanim kalupima i zatim obrađeni sa petoosnom CNC mašinom uz pomoć niza hidrauličnih bakarnih cevi koji greju ili hlade površinu kako bi povećali performanse materijala.“
Uz pomoć njujorške podružnice arhitektonskog biroa Buro Happold, osmislili su Mega Panels, sistem grupisanja za pločice koje se povezuju pomoću plastičnih elemenata. Za 509 Mega panela korišćenih na fasadi bolnice, biro Elegant Embellishments je napravio 500 različitih crteža.
Svaki predstavlja jedinstvenu konfiguraciju pločica zajedno sa tačkama spajanja, kao i prednjim i zadnjim elevacijama. Oni su zatim morali da obuče kvalifikovane radnike kako bi ih postavili. „Neponavljajuća priroda projekta vas vodi kroz inicijalne vizuelne slučajnosti visinskih crteža do procesa instalacije nalik slagalice“, kaže Dringova. „Bilo je iznenađujuće malo problema za takve kompleksnosti.“
Osim impresivne geometrije sistema, ono što je zaista posebno jeste njegova mogućnost odbijanja čestica koje zagađuju vazduh. Kada UV zraci uzbude elektrone u TiO2 česticama od 20 nanometara - samo jedan gram čestica ima neverovatnu površinu od 500 kvadratnih metara - u premazu pločica, elektroni razbijaju okside azota i organske zagađivače pri kontaktu.
Nusprodukti su voda i mala količina kalcijum nitrata (čest sastojak u đubrivu), koji se ispiraju sa prvom kišom. Prema rezultatim nezavisnih testiranja TiO2, biro Elegant Embellishments procenjuje da bi fasada bolnice, sa svojom raskošnom armaturom i velikodušnom površinom, trebala da eliminiše ekvivalentnu količinu oksida azota proizvedenog od strane 8.750 vozila na putevima Meksiko Sitija dnevno.
Sami Prosolve moduli mogu biti očišćeni sa vlažnom krpom i ponovo naprskani na licu mesta kada njegov TiO2 premaz počne da se istanjuje ili nestaje, što bi trebalo da bude otprilike kao i kod spoljašnje farbe, kaže Dringova.
Danas je kvalitet vazduha u Meksiko Sitiju poboljšan i može se porediti sa onim iz Los Anđelesa. U međuvremenu, Dring i Švag su zauzeti sa istraživanjem maksimizacije materijala. Oni predlažu da bi se uz dodatna ojačanja ovaj materijal mogao koristiti u industrijskim i infrastrukturnim sredinama. Stvaranje više materijala bi značilo da bi više ugljen-dioksida bilo pročišćeno iz atmosfere, što bi dovelo do čistijeg vazduha i zdravije sredine u našim urbanim centrima.
