Ruševine u ulici Kneza Miloša svakodnevno podsećaju na bombardovanje 1999. godine, ali i na nespremnost nadležnih da taj problem reše. Zgrada Generalštaba proglašena spomenikom kulture. Objekat nekadašnjeg Saveznog MUP-a prodat pre 6 godina, a još uvek nisu raščišćene ni ruševine.
U ulici Kneza Miloša, jednoj od najstarijih i najlepših beogradskih ulica, ruševine svakodnevno podsećaju na bombardovanje 1999. godine, ali i na nespremnost nadležnih da taj problem reše.
Jedan od razloga što ne može da se proda porušena zgrada Generalštaba jeste taj što je proglašena spomenikom kulture. Zgrada nekadašnjeg Saveznog MUP-a prodata je još pre 6 godina, a još nisu raščišćene ni ruševine.
Ovaj deo Beograda mogao bi da izgleda mnogo lepše, ali tu su još uvek ruševine sa reklamama. Pored ružne slike, građane posebno zabrinjava opasnost od njihovog obrušavanja.
Oglas
Kako kažu, već godinama gledaju ovo i čudi ih zašto se još uvek ne mrda sa mrtve tačke. Ono što ih najviše plaši je to što je sigurnost ugrožena.
Posle više neuspelih tendera, zgrada nekadašnjeg Saveznog MUP-a prodata je 2007. godine za oko 30 miliona evra izraelskoj kompaniji "Plaza centri". Ta kompanija planirala je svečano otvaranje hotela i tržnog centra na ovom mestu u decembru 2010. godine. Razlog zašto se još ne gradi jeste čekanje na dozvolu za izgradnju.
"Problem je Grad Beograd sa svojom administracijom, propisima, izostankom transparentnosti, što čini ceo proces dugim i mukotrpnim. Nije lako dobiti dozvolu za bilo kakav projekat, pogotovo ne za ovako veliki projekat", ističe generalni direktor kompanije "Plaza centri" Sagiv Meger.
Prvo je problem bila visina objekta. Grad Beograd je tek 2009. godine promenio namenu u Generalnom urbanističkom planu iz javne u komercijalnu, a potom i izradio i Studiju visokih objekata.
"Moguće je, dakle, na ovoj lokaciji raditi i objekte veličine Beograđanke koja ima 101 metar", ističe gradski arhitekta Dejan Vasović.
Jedno od pitanja koje treba rešiti jeste infrastruktura kako bi se izbegao saobraćajni kolaps zbog hiljada posetilaca koji bi, kako se procenjuje, svakodnevno dolazili u hotel, tržne centre i poslovni prostor koji će se graditi na tom mestu.
"U ovom trenutku sve je u rukama investitora. Čim oni donesu odluku da li će, u skladu sa saobraćajnom studijom, uraditi treći prilaz za planiranu kvadraturu od oko 60 hiljada kvadratnih metara ili će smanjiti površinu koju žele da izgrade i ostati da koriste samo postojeće saobraćajne prilaze", objašnjava Vasović.
Generalni direktor kompanije "Plaza centri" Sagiv Meger kaže da je pristup ključna stvar i da ta kompanija ne bi gradila nešto ukoliko bi to bilo na štetu projekta.
"Pristup projektu je ključna stvar i mi ne bismo gradili nešto ukoliko bi to bilo na štetu projekta. Mi i ovako plaćamo značajnu sumu za naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, te se to može iskoristiti za investiciju u saobraćajno rešenje za lokaciju", ističe Meger.
Po dobijanju dozvole, projekat će, kaže investitor, biti završen za oko dve godine. Planirana investicija vredna je 150 miliona evra, a biće posla za dve do dve i po hiljade ljudi.
