Energija vetra je prevazišla nukleranu energiju i postala je treći po veličini izvor energije u Kini. Kapacitet vetra zemlje je naglo porastao tokom godina, i u 2012. godini kineske vetroelektrane su generisale 100,4 teravat časova električne energije. Štaviše, prema izveštajima instituta Earth Policy Institute, kineski kapacitet vetra je povećan za 70 odsto više u odnosu na nuklearnu energiju od 2007. godine.
Pre marta 2011. godine Kina je gradila 29 novih nuklearnih reaktora. Nakon Fukušima Daiči nuklearne katastrofe u Japanu, Kina je saopštila da se svi projekti izgradnje nuklearnih elektrana zmarzavaju i da se postojeća postrojenja moraju pregledati zbog bezbednosti.
Morotorijum je ukinut u oktobru 2012. godine, dozvoljavajući samo da se nastavi sa nuklearnim reaktorima treće generacije. Oni uključuju poboljšanu tehnologiju goriva, standardizovani dizajn za smanjeno održavanje i oni su mnogo više bezbedniji od postojećih reaktora. Međutim, Kina nema iskustva sa reaktorima generacije III, čineći malo verovatnom želju da zemlja dostigne planiranih 40.000 megavata nuklearnog kapaciteta do 2015. godine.
Oglas
Energija vetra u Kini sada čini 5,3 odsto od proizvodnih kapaciteta zemlje i snabdeva oko 2 odsto svoje električne energije, što je stavlja samo iza energije dobijene ugljem i vodom. Tokom poslednje dve godine, vetrokapacitet Kine iznosio je 19.000 megavata električne energije.
Jedna od prepreka za razvoj vetrokapaciteta jeste nespojivost postojeće mreže sa novim energetskim izvorima. Nedavni napori Kine u unapređenju mreže su doveli do vetrokapaciteta od 75.600 megavata koji je u potpunosti integrisan u postojeću mrežu krajem 2012. godine.
