Kada je odobrena njena izgradnja, planirano je da bude najviša zgrada na svetu – temelji su položeni 27. avgusta 1997. godine. Nesrećan razvoj događaja i pomeranje rokova završetka osujetilo je namere investitora, ali je Svetski finansijski centar u šangajskoj oblasti Pudong objekat koji je već postao nova ikona velikog kineskog grada. Zgrada je svečano otvorena 28. avgusta, kada su građani prvi put mogli da se popnu na vidikovac na visini od 492m.
Toranj od 101 sprata projektovala je američka firma Kohn Pedersen Fox , a projekat je vodila japanska kompanija Mori Building . Zgrada zanimljivog izgleda, koja se na vrhu, od 94. do 100. sprata, završava trapezoidnim otvorom i najvišim svetskim vidikovcem, projektovana je da izdrži najjače nalete tajfuna i odoli eventualnim terorističkim napadima (ova kategorija postala je nezaobilazan detalj u projektovanju posle rušenja kula-bliznakinja u Njujorku).
Upotrebljeno je 65.000 tona čelika, 260.000 kubika betona, ugrađeno je 10.000 prozora, a na njemu je danonoćno radilo 2.000 ljudi. Na 90. spratu postavljena su dva dampera od 150 tona koja se suprotstavljaju jakim vetrovima i stabilizuju zgradu.
fotografije: Dušica Počuča
Glavna osobina – bezbednost
Centar ima tri podzemne parking etaže, na pet je prodajni prostor i konferencijske sale, 69 spratova je rezervisano za poslovanje. Pri vrhu je hotel sa pet zvezdica i 174 luksuzne sobe, a na samom vrhu je izlagački prostor. U zgradi su postavljena i četiri posebno ojačana panoramska lifta po obodu zgrade. Oni će, sem prevoza, imati i bezbedosan učinak – ukoliko dođe do terorističkog napada, njima će ljudi moći da se spuste u podnožje.
Međutim, budući da je njena visina tokom godina povećavana, a da su temelji urađeni mnogo ranije, da ne bi došlo do sleganja tla, osmišljen je poseban modularni dizajn – na svakom 12 spratu pravljeni su dijagonalni potporni stubovi koji su preusmeravali pritisak. To je značilo i manje ugrađenog čelika i uštedu na vremenu. Ovi spratovi posebno su zaštićeni i oni služe kao evakuacione zone. Ako ikada dođe do udara aviona u zgradu, ljudi će moći, ne samo da pobegnu na dole, već i da idu naviše, do prvog takvog sprata gde bi čekali pomoć ili se spustili panoramskim liftovima u prizemlje. Zgrada je detaljno testirana i na zemljotrese i ustanovljeno je da bi mogla da se odupre potresima jačine sedam stepeni Rihterove skale.
Decenija izgradnje
Svetski finansijski centar u Šangaju zamisao je japanskog tajkuna Minoru Morija, koji je prikupio 685 miliona dolara od investitora da napravi najvišu zgradu na svetu, u komšiluku Žinmao tornja (1998.). Budući da je Pudong oblast dobra lokacija za investiranje, ali je na nestabilnom terenu, pre izgradnje kule pobijeno je 2.000 šipova. Ali, već po postavljanju temelja, dogodio se krah azijske berze, koji je paralisao japanski bankarski sistem i ispraznio kineski poslovni prostor. Investitori su se povukli i ideja o novoj kuli morala je da sačeka neka bolja vremena.
KVADRATURA KRUGA – Otvor na vrhu zgrade, pored estetske, imao je i značajnu ulogu u statici objekta, tj. smanjenju otpora vazdušnim strujama. Prvobitno je predviđeno da otvor bude kružnog oblika, ali su se kineske vlasti usprotivile, jer bi previše asociralo na simbol Japana – izlazeće Sunce predstavljeno i na zastavi te zemlje. Razlog je bio u velikoj meri opravdan, pa je projekat američke kuće Kohn Pedersen Fox izmenjen i odlučeno je da otvor bude trapezoidnog oblika. |
Do 2003. godine azijska ekonomija se stabilizovala, Minoru Mori je ponovo pronašao investitore, ali je prvobitan projekat izmenjen, jer je već tada na drugim krajevima sveta počela izgradnja tornjeva viših od ovog planiranog u Šangaju. Od prvobitnih 95 spratova, Svetski trgovinski centar porastao je na 101 sprat, kada su i urađene izmene u konstrukciji.
