Novi izveštaj o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte je delom alarmantan, a delom marketinški trik. Od 1980. godine, globalna potrošnja energije se gotovo udvostručila. ako se trenutni trend nastavi, ta povećana potrošnja će se povećati za dodatnih 85 odsto do 2050. godine. Izgrađenoj sredini, koja trenutno troši oko jednu trećinu od ukupne svetske potrošnje energije, očekuje se da će trebati duplo veći iznos od tog do 2050. godine.
Stambene i poslovne zgrade su odgovorne za skoro 10 odsto energetski povezanih emisija ugljen dioksida, za koje većina svetskih naučnika direktno povezuje sa trednom globalnog zagrevanja.
Dakle, ostvarivanje međunarodnih ciljeva za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za između 80 i 90 odsto u naredne četiri decenije će zahtevati ne samo čvršće građevinske standarde za novogradnju, već i više ambicioznije renoviranje postojećih zgrada većine zemalja koji su trenutno angažovani, a prema novom izveštaju Međunarodnog saveta hemijskih udruženja (ICCA - International Council of Chemical Associations).
Taj izveštaj pruža ono što se naziva "mapa puta" ka većoj energetskoj efikasnosti čiji centralni deo jesu, što nije iznenađujuće, hemijski izvedeni građevinski proizvodi, uključujući sve vrste zidne i krovne izolacije, cevni materijal, materijali za vazdušne barijere i zaptivanje vazduha, materijali za hladne krovove i prozori.
Oglas
Fokusirajući se na Evropu, Sjedinjene Američke Države i Japan, izveštaj procenjuje da će se stambeni i poslovni objekti u tim zemljama i regijama povećati na 93 milijarde kvadratnih metara u 2050. godini u odnosu na 59 milijardi u 2000. godini. Korišćenje energije u tom periodu će porasti za skoro 60 odsto, a emisije štetnih gasova za 53 odsto "ako se ne učine napori ka energetskoj efikasnosti novih i postojećih zgrada". Izveštaj se posebno bavi sa izgrađenom sredinom ekonomija kao što su Kina i Indija.
Čak i ako se omotači zgrada naprave da budu bolji kroz oštrije građevinske propise i bolje građevinske prakse, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bi se i dalje povećavali za skoro 10 odsto. Tako da ICCA vidi rešenje za smanjenje emisija ugljen dioksida i postizanje međunarodnih ciljeva u tom pogledu u više agresivnijem pristupu postizanja postojeće izgrađene strukture nakon 2000. godine više energetski efikasnijom.
Izveštaj ukazuje da bi "umerena" stopa renoviranja ovih objekata rezultirala u smanjenju potrošnje energije i gasova za 12 odsto do 2050. godine. "Čvršći građevinski standardi u kombinaciji sa više ambicioznijom stopom renoviranja bi mogla da rezultira u smanjenju potrošnje energije i gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 23 odsto u odnosu na 2000. godinu." (Ove procene štednje se zasnivaju na renoviranjima koji poboljšavaju energetsku efikasnost omotača zgrade do 70% efikasnosti novih zgrada u svakoj deceniji.)
Izveštaj tvrdi da bi hemijski izvedeni građevinski proizvodi trebalo da budu u srcu ovih napora. "Do 2050. godine, uštede na emisiji gasova koji izazivaju efekat zelene bašte pripisani ovim proizvodima bi bile 970 MtCO2e (metričke tone ugljen-dioksida) za umerenu stopu renoviranja i preko 1.100 MtCO2e za ambicioznu stopu renoviranja", navodi se u izveštaju.
Samo korišćenje energetski efikasnih prozora sa plastičnim okvirima dodaje još 300 do 370 MtCO2e na smanjenju gasova, "gde hemijski izveden sadržaj prozora igra glavnu ulogu u ukupnoj performansi prozora".
Međunarodni savet hemijskih udruženja (ICCA) takođe navodi da je "veoma važno" da svi akteri u građevinskom sektoru preduzmu mere da obezbede ispunu ciljeva maksimalne uštede energije. Ovo uključuje:
-
Pružanje podsticaja za povećanje stope renoviranja;
-
Usklađivanje građevinskih standarda i međunarodna razmena ključnih informacija;
-
Stvaranje bolje svesti o ekonomskim i socijalnim koristima visoko energetski efikasnih zgrada;
-
Pisanje i regulisanje građevinskih normi na načine koji ne ometaju korišćenje energetski efikasnih hemijski izvedenih tehnologija.
Žalba oko hemijski dobijenih proizvoda je da oni zahtevaju mnogo energije za proizvodnju, ostavljajući značajan ugljenični otisak. Izveštaj tvrdi, međutim, da bi tokom vremena kumulativna neto ušteda emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bila "mnogo puta veća" od one koje se dobija proizvodnjom ovih materijala.
