Arhitektura koja nema funkciju, koja nije cenjena ili koja stoji neiskorišćena nema mesto u svetu koji troši toliko prirodnih resursa kao naš.
Globalna građevinska industrija zadovoljava potrebe milijardi ljudi, ali je najveći potrošač ovih resursa, što znači da mora da postoji stepen odgovornosti u igri koji ograničava nepotrebne radove po svaku cenu.
Međutim, sve veći broj projekata razvoja gradova se sprovodi, gde oni postaju nepotrebni i na kraju i neiskorišćeni. Ovi, takozvani 'gradovi duhova' postoje kao zastareli i regresivni otpad u međuvremenu, iako se često opravdavaju kao dugoročni razvojni cilj.
Razvoj nadomak glavnog grada Angole, nazvan Nova Cidade de Kilamba je upravo takav primer urbanističkog projekta. Prema BBC-ju, ovaj stambeni razvoj je izgrađen od strane državne Kineske međunarodne investicione korporacije (CITIC - China International Trust and Investment Corporation) i uključuje masivan roj od 750 osmospratnica, plus desetak škola i više od 100 maloprodajnih jedinca.
Oglas
Sa cenom stanova između 100.000 i 120.000 američkih dolara i prosečnom dnevnom platom u Angoli od 2 dolara, disproporcija između prihoda i investicija je suviše ekstreman kako bi očekivali da zgrade budu u potpunosti pune sa Angolcima u skorije vreme.
Međutim, Kilamba će biti završetak jednog vladinog obećanja predsednika Žozea Eduardoa dos Santosa načinjenog 2008. godine, u kome je obećao da će vlada izraditi milion domova za manje od pet godina.
Iako će neki od stanova biti izdvojeni za one sa niskim primanjima (tzv. socijalni stanovi), prema Eliasu Isaku, direktoru regionalne Kancelarije za otvoreno društvo Južne Afrike (OSISA - Open Society Initiative of Southern Africa), još treba da se uradi kako bi ovo postalo održiva i funkcionalna investiciona prilika za vladu i stambena prilika za članove društva.
"Vlada mora da počne da daje prioritet u izgradnji socijalnog stanovanja zato što većina stanovništva živi u kolibama, bez vode, struje i kanalizacije", kaže Isak.
Mnogo spekulacija je okružilo izgradnju ovog grada, a neki ukazuju na to da će se grad lakše popuniti onda kada se iskoristi naftni potencijal Angole. Kako za sada stvori stoje, međutim, jaz je prosto mnogo veliki.
Realno, nema smisla nastaviti ovakvu vrstu investicija koje imaju tako malo šansi da se isplate.
Ovaj grad je čist, knjiški primer razvoja koji nije u kontekstu sa okruženjem, što ga samim tim vodi ka ekološkoj, društvenoj i ekonomskoj neodrživosti. Možda će biti uspešan na duži rok, ali kako stvari stoje, rizik je ogroman imajući u vidu potencijalne gubitke.
