Na krilima zmaja: Antonio Gaudi - Kuća Batlo

U srcu Barselone nalazi se kuća Batlo, jedan od simbola grada koje je za sobom ostavio Antonio Gaudi, briljantni katalonski arhitekta, jedan od najvećih predstavnika Art Nuoveau stila u arhitekturi.

Drugi deo gradnje kuće traje 1904-1906. godine, u delu grada koji su se u to vreme doseljavale najuglednije porodice. Godine 1877. započet je prvobitni plan gradnje kuće Batlo, a prvi arhitekta bio je Emilio Sala Kortez, jedan od Gaudijevih učitelja. Tek 1903. godine Jozef Batlo i Kazanova unajmljuje Gaudija da nastavi izgradnju. Iako je prvobitna namera bila da se stara kuća sruši i na njenom mestu podigne nova, Gaudi odlučuje da je samo renovira. Menjajnjem fasade, rasporeda prostorija i proširivanjem objekta, Gaudi stvara jedno od najpoetičnijih dela svoje karijere.

Prednja fasada kuće spojena je sa susednim kućama s početka XX veka, ali taj spoj Gaudi izvodi tako da ih stopi i one čine takozvanu „La Manzana del la Discordia“ ili, u slobodnom prevodu, sklad nesklada. I pored ovakvog naziva i različitosti fasada, istina je da su druge kuće radile ugledne arhitekte tog vremena i da su dobili nagradu Gradskog veća Barselone.

Gaudijeva ustalasana fasada zgrade pokrivena je glaziranim keramičkim pločicama i komadima stakla različitih boja i nepravilnih oblika, a rezultat je često poređen sa čuvenim cvetovima lokvanja Kloda Monea. Krov podseća na krljušt zmaja sa šiljatim repom, koji je zapravo kula sa krstom. Moguće je da Gaudi izvodi simboličnu predstavu zmaja kojeg ubija sveti Georgije, koji je i svetac zaštitnik Katalonije. Takođe, fasada treba da simboliše i karneval, krov je kapa harlekina, šareni mozaik od pločica liče na konfete, a oblik ograda balkona da predstavlja karnevalske maske.

U Barseloni je Kuća Batlo poznata i kao Kuća kostiju, kao Kuća maski, Kuća Zevajućih ili Kuća Zmaja. Ako se fasada pažljivo zagleda, svako od ovih imena deluje prigodno, ali je atmosfera karnevala na njoj uvek prisutna, od trenutka kada sunce izađe i šarene površine počinju da se poigravaju na svetlu.

Kuća Batlo sastoji se od prizemlja, glavnog sprata sa dvorištem, četiri sprata koji čine zaseban blok, potkrovnog prostora i ravno završenog krova. Krov kuće Batlo je projektovan kao terasa s pogledom na ceo grad. Potkrovlje predstavlja neobični spoj dekorativnog i funkcionalnog, a u njemu su bile smeštene uslužne prostorije, perionica veša, skladišta i druge neophodne sobe za stanare. Prostorije potkrovlja su jednostavne i okrečene u belo, sa puno sunčevog svetla tokom celog dana. Takođe, zasvođeno je sa 60 lukova koji podsećaju na rebra zmaja čija se leđa vide na krovu kuće.

Prvi sprat, takozvani piano nobile, bio je rezidencija porodice Batlo. U preko 700 kvadratnih metara pristupalo se veličanstvenim privatnim ulaznim holom, koji podseća i na podvodne pećine, svetlarnicima u obliku oklopa kornjača i raskošnim stepeništem.

Ceo sprat, kao i sva Gaudijeva dela, inspirisana su živim svetom, floralni i zoomorfni oblici, iluzija mora na tavanici, nižu se na svakom sledećem predmetu ili zidu. U skladu sa tim, i materijali koje Gaudi koristi su staklo, drvo, keramika, opeka, gvožđe. Obnovom kuće Batlo, Gaudi je doprineo i njenoj dekorativnosti, ali i funkcionalnosti prostora.

Najniži, prizemni deo kuće Batlo, sastoji se iz dva nivoa i ima izlaz na glavnu ulicu. Na jednom nivou nalazi se prostrana sala za balove i druge veće proslave, privatne i korporativne manifestacije.

Gaudi je nadgledao svaki segment izgradnje kuće Batlo, provodeći vreme na ulici dok su majstori radili fasadu, i u svakom delu njene unutrašnjosti. Majstori koji su radili morali su biti najvičniji u svom zanatu jer svaki detalj, pored svoje dekorativnosti, imao je i određenu konstruktivnu ulogu.

Detalji, poput onog da veliki broj prozora, osim što služi za osvetljenje, ima i mali ventilacioni otvor ispod ili da postoji pet nijansi plavih pločica na zidu, koji simbolišu nijanse mora, govore o Gaudijevoj predanosti radu. Imao je potpunu slobodu u izgradnji, a porodica Batlo bila je sklona novinama i nisu želeli da njihova kuća liči na druge iz iste porodice.

Nemoguće je rečima dočarati Gaudijevu viziju kuće koja predstavlja čudesnu mešavinu karnevalskih ukrasa i raznobojnosti podvodnog sveta kroz čiju razigranost konstrukcija stoji čvrsta konstruktivnost. Gaudijevo delo je do sredine pedesteih godina bilo u vlasništvu porodice Batlo, a svaki naredni vlasnik shvatao je vrednost zgrade te njen prvobitni oblik nije promenjen. Od 2002. godine, kuća Batlo otvorila je vrata javnosti i postala turistička atrakcija, a od 2005. godine, zasluženo se našla na UNESCO- voj listi zaštićenih znamenitosti.