U apelu koji se pojavio na sajtu FAD-a (španski Institut za umetnost i dizajn), navodi se: Šta se to izdvaja iz mediokritetske grupe tehničara i izvođača koji su dobronamerni, ali ispunjeni anahronim paternizmom (u najboljem slučaju), pa još jednom koriste Gaudija da ostave lični pečat do granice koja narušava originalno delo?
Katedrala Sagrada Familia u Barseloni životno je remek-delo katalonskog arhitekte Antoni Gaudi-a. To zna svaki turista koji poseti ovaj grad, ali turistički vodiči (živi i naštampani) retko pominju kontroverze koje prate ovaj objekat. Još jednom je postavljeno pitanje: da li je iko sposoban da dostojno privede kraju zamisao arhitekte? Najviše osporavanja dolazi od grupe uticajnih arhitekata i umetnika iz celog sveta koje predvodi Manuel Borja-Villel, upravnik madridskog muzeja Reina Sofia. Oni tvrde da će preveliko oslanjanje na stil arhitekte stvoriti takvu sličnost da posetioci neće moći da vide gde je počelo i gde se završilo delo samog Gaudija, još 1926. godine, od kada njegovi anonimni naslednici rade na završetku katedrale.
Planova nema jer ih Gaudi nikada i nije pravio, a većina maketa koje je koristio umesto crteža nestala je u građanskom ratu. Ipak, naslednici dobro prate ideju, prema nekima, isuviše dobro.
Borja-Villel je izjavio za Guardian: Ono što oni rade ima veoma malo veze sa duhom Gaudija. Ima mnogo više sa gradnjom turističke atrakcije u propagandne svrhe...
Kustos i stručnjak za dela Gaudija, Maria De Mar Amus, rekao je za El Pais: Ono što se događa je monumentalni skandal, ali mi nećemo još uvek tražiti obustavu radova, jednostavno želimo da skrenemo pažnju na ovaj slučaj. O ovoj temi ćemo razgovarati u oktobru i ispitati buduće inicijative.
Vizuelizacija novog dela nije jedini problem – postoji zabrinutost i za temelje koji su ugroženi od kada je ove godine odobreno da brza tranzitna saobraćajnica ka Madridu ide upravo pravcem koji tangira parcelu.
U tekstu Sharon McHugh (saradnice sajta www.worldarchitecturenews.com) iz kog vam prenosimo ovaj članak, na jednom mestu se kaže: Kako se bliži završetak radova, čiji se kraj očekuje u naredne dve decenije... Ova rečenica me je podsetila na reči asistenta sa fakulteta: Nikada je neće završiti! Kao što nikada neće ispraviti krivi toranj u Pizi. Ko bi otišao da vidi prav toranj i gotovu familiju?! Pa, zar je iko lud da poveruje da 60 godina ne mogu da završe jednu crkvu a ceo grad su prepakovali! Važno da se priča. Reklama, samo reklama...
U međuvremenu je toranj u Pizi (h=55,6m, pomeranje u osi 4m) ispravljen dovoljno da bude bezbedan u narednih 300 godina, uz zvaničnu potvrdu da nikada neće u potpunosti biti vraćen u vertikalu jer bi to znatno uticalo na prihode od turizma. Ali, već letos zvaničnici Beduma, Holandija, objavili su da crkveni toranj Valfridus u tom gradu (36m, pomeranje u osi 2,61m) ima proporcionalno veći nagib za čitavih 6cm, što ga čini najnakrivljenijim na svetu. Koliko će im hvalisanje na temu čiji je krivlji pomoći da Pizi preotmu turiste, ostaje da se vidi.