Na osnovu istorijskih presedana, nabijena zemlja postaje široko prihvaćena praksa. U nastavku teksta videćemo neka istraživanja o visoko izolacionim zidovima sa niskom otelotvorenom energijom.
Arhitekte i građevinci su često pod izazovima da traže inovativne i vrhunske tehnologije izgradnje, kada je u pitanju njihov izbor materijala i vrste gradnje. Ova istraga često proizvodi zanimljive i zapanjujuće rezultate, i moderni period u arhitekturi može biti delimično definisan ovime. Međutim, ne zaboravimo na istorijske vernakularne stilove i metode gradnje, posebno na one od nabijene zemlje.
Kontinenti Afrike i Azije imaju civilizacije koje su koristile nabijenu zemlju kao građevinski materijal još od 2.000 godine pre nove ere, i ona se i dan danas koristi. Iako je verovatno manje tehnološki napredna, i posebno da se nekada smatrala "nedoličnim" načinom gradnje, konstrukcije od nabijene zemlje nam nude nove mogućnosti. Kako društvo napreduje, naša upotreba materijala nastavlja da se razvija. Istorijski gledano, zemljane cigle su pravljene i slagane kako bi se napravili zidovi.
Oglas
Zahvaljujući osnovnoj sirovini, zidovi od nabijene zemlje imaju odličan termički potencijal, dugotrajni su, veoma jaki i sposobni da nose opterećenja. Gradnja zidovima od nabijene zemlje može se primenjivati tamo gde nema dovoljno građevinskog drveta a kvalitetne zemlje za gradnju ima u izobilju.
Zemlja koja se koristi mora ispunjavati određene zahteve u pogledu sastava (pesak, šljunak i glina), a nekada joj se mogu dodavati i stabilizatori. Tradicionalno su se kao dodatno vezivo koristili kreč ili životinjska krv, a danas se upotrebljava portland cement.
Danas, ovi zidovi se stvaraju malo drugačije. Savremene tehnike gradnje sa nabijenom zemljom sastoje se od više slojeva zbijene zemlje između oplate. Svaki tanak sloj se nabije na proporučenu čvrstinu i izdržljivost koje mogu imati, i proces se zatim ponavlja vertikalno sve dok se ne postigne željena visina.
Ovo često stvara vizuelni efekat poravnatih slojeva. Izgradnja zahteva korišćenje mešavine zemlje sa niskim sadržajem vlage i često se sastoji od gline, peska i agregata. Armatura se često uvodi kako bi se dobilo na stabilnosti i strukturalnoj podršci. Svaki nabijeni zemljani zid se uglavnom nalazi na betonskom temelju.
Pogodnosti od izgradnje sa nabijenom zemljom su u rasponu od konstruktivnog kapaciteta do ekonomske efikasnosti. Za početak, ona se smatra održivom tehnologijom za izgradnju zbog svog korišćenja najbogatijeg izvora na Zemlji: samu zemlju. Zidovi inherentno rezultiraju sa odličnom toplotnom masom (sa debljinama obično od 30 do 45 santimetara). Konstrukcije od nabijene zemlje su veoma otporne na vatru, pomažu u smanjenju buke i imaju nisku otelotvorenu energiju.
Zemljana mešavina takođe može biti "stabilizovana" sa dodatkom betona, što dovodi do jačih zidova. Ovi zidovi se smatraju nosivim, dostižući čvrstoću na pritisak od 625 funti po kvadratnom inču. Pored toga, uz korišćenje zemlje kao zidnog materijala, nema potrebe za unutrašnje završne materijale kao što su gips ploče, malter, pločice ili tapete.
Jedno kada se oplata ukloni, "završni posao" je gotov. Tipična oplata za beton se često koristi, čineći ekonomičnim prenamenu utvrđene tehnologije. Izgradnja zidova od nabijene zemlje je relativno brza i ekonomski pristupačna.
Širom sveta, više od trideset odsto populacije na svetu živi u zgradama izgrađenim od zemlje. Uz malo inovacije u odnosu na istorijski metod gradnje, savremene strukture od nabijene zemlje mogu biti pogodne za mnoge situacije i stilove. Definitivno postoji estetski izgled koji je svojstven u korišćenju nabijene zemlje. Delikatna ravnoteža zemljanog materijala i formi koje je napravio čovek stvara dinamičnu izjavu lepote i dugovečnosti.
A uz mešavine i stilove nabijanja, sada možemo uključiti i različite tipove zemljišta i pigmenata, i uz pomoć toga možemo stvoriti veliki broj varijacija. Ipak, savremena potreba za inovacijama i odgovornoj gradnji jeste faktor koji pomaže privlačnosti nabijene zemlje. Osnovno korišćenje zemlje kao građevinskog materijala konačno grai jaku izjavu za održivost.
