Brza stopa razvoja u Kini manifestuje se najjasnije u njegovim gradovima. Sa populacijom koja raste i do deset miliona, neki gradovi u Kini su ekonomske elektrane zemlje i pomažu u stvaranju nove ere ekonomskog prosperiteta. Za neke posmatrače, to se prenosi u 1,3 milijarde ljudi koji sada imaju novca da prišute sebi onu vrstu komercijalne robe koje su mnoge fabrike u zemlji prevashodno proizvodili za bogate populacije drugih zemalja.
Kina primećuje rast sopstvenog obilja, a neki pretpostavljaju da će ona pretočiti u naciju zapadnog stila sa dobrostojećim potrošačima. Prema izveštaju Mekkinski globalnog instituta (McKinsey Global Institute), kineska srednja klasa nastaje kako bi pomogla da ekonomski uspeh zemlje bude još veći.
Jedini problem je u tome što ova srednja klasa u stvari ne postoji. I ako se decenijama stara pravila ne promene, ona neće ni postojati.
U nedavno objavljenom članku u časopisu Evroazijske geografije i ekonomije (Eurasian Geography and Economics), geograf i profesor na Univerzitetu u Vašingtonu Kam Ving Čen tvrdi da se celokupni urbani rast i prosperitet zemlje zapravo ne filtrira na većinu rastuće urbane populacije. Razlog ovoga je u tome što je većina gradskog stanovništva zapravo sprečena da u potpunosti učestvuje u procvatu urbane ekonomije zbog zaostavštine iz doba vladavine Maoa koja povlači oštru liniju između ljudi iz urbanih i ruralnih područja.
Oglas
Pravilo "hukou", nastalo 1958. godine, uspostavlja dvostruku populacijsku strukturu ruralnih i urbanih građana. Urbani građani dobijaju pristup socijalnim uslugama i programima, uključujući javno obrazovanje i socijalno stanovanje. Dok, ruralni stanovnici nemaju te benificije. Status je nasledan, što znači da kada je porodica u jednom sloju, ona će uvek ostati u tom sloju.
Ovo je bio problem za mnoge stanovnike ruralnih delova Kine koji su želeli da napuste svoj poljoprivredni način života kako bi imali veće plate u gradovima radeći po fabrikama ili gradilištima, ali koji su suočeni sa načinom života koji je nalik prosjačkom sa efektivno niskim šansama da se iz tog života i otrgnu.
"Složio bih se da je ovo jedna od najmoćnijih sila koja stvara savremenu globalnu ekonomiju koju vidimo", kaže Čen. "Postoji oko 150 miliona super iskoristive, vrlo mlade radne snage u Kini. I to je sve, manjeviše, stvoreno zahvaljujući hukou sistemu."
On ukazuje na Šenžen, gde samo oko 3 miliona njegovih građana od oko 14 miliona stanovnika ima urbanu hukou klasifikaciju. "Posle četvrt veka razvoja, on i dalje ostaje prilično migracioni grad. On je prema strukturi stanovništva veoma mlad. Šesdeset odsto stanovništva je između 15 i 35 godina. Kada to uporedite sa opštim profilom svih gradova, to je veoma izvanredno", kaže Čen.
"To zapravo znači da oni mogu da dođu svojim mladalačkim godinama da rade ovde i mogu da odsednu u spavaonicama, ali ako žele da stvore porodicu, oni će se suočiti sa ogromnom količinom problema."
"U nekom trenutku, neki od njih će biti takozvano 'dobrovoljno' isterani iz grada. Oni će se vratiti kućama, nazad na selo." Čen kaže da ta stvarnost odudara od sugestija da će Kina uskoro imati široku srednju klasu sa ogromnom platežnom moći.
Ali sistem se polako menja. Nova pravila su nedavno objavljena iz centralne vlade koja su ukinula neka od ograničenje koja sprečavaju rurlane migrante od sticanja prebivališnog prava, što je potez koji Čen vidi makar kao mali znak nade. Nova pravila omogućavaju migrantima, pod određenim okolnostima, da se prijave za prebivališna prava u srednjim i manjim gradovima.
Četrdeset najvećih gradova - mesta poput Pekinga, Šangaja, Šenžena - nisu uključena. I mada Čen kaže da su ove nedavno ukinute restrikcije pozitivna promena, on takođe napominje da su ona uglavnom simbolična.
"Ne postoji stvarno puno poslova u manjim gradovima. Dakle, to nisu baš ciljane oblasti gde je posao zaista potreban i gde pritom ima mnogo migranata. Kao u Pekingu, gde imate nekoliko miliona migranata", kaže Čen.
Takođe, manji gradovi imaju manje resursa i zato nisu u stanju da ponude visok nivo urbane zaštite i javnih službi, što su sve pogodnosti stalne boravišne dozvole u gradu. "Nema baš mnogo pogodnosti imati hukou status u malim gradovima", kaže Čen.
Promena pravila može stvoriti pogodnosti u nekim gradovima, kaže Čen, ali čak ni one neće brzo doći. Često može da potraje godinama da takve promene pravila budu sprovedene.
Dok se hukou sistem ne promeni dramatično u velikim gradovima bogatim poslovnim prilikama, stotine miliona seoskih migranata koji su pošli 'trbuhom za kruh' u velike kineske gradove ostaće zvanično uklonjeni od zapanjujećeg tempa ekonomskog razvoja. Ako srednja klasa zaista nastaje u Kini, oni skoro sigurno neće biti deo toga.
