Danas, 3D tehnologija štampe živi u domenu malih plastičnih predmeta. Ali ekonomisti, teoretičari i potrošači podjednako predviđaju da će 3D štampači demokratizovati čin stvaranja i, na taj način, izmeniti naš svet. Što predstavlja zanimljivu dilemu: šta će se desiti onda kada budemo mogli da štampamo kuće?
Prošle nedelje smo pisali o neverovatnim mogućnostima 3D štampe u ne tako dalekoj budućnosti: da brzo kreirate kuće za žrtve nesreće ili siromašne; dozvoljavanje slobode arhitektama da stvore krivudave, organske strukture o kojima su jednom samo sanjali. Ali, ako pogledamo priču malo šire, mogućnosti su još više zapanjujuće.
U sledećih nekoliko pasusa, predstavićemo vam Neri Oksman (Neri Oxman), arhitektu i profesorku na Masačusetskom institutu tehnologije (MIT) koji koristi 3D tehnologiju štampe za stvaranje skoro živih struktura koje možda mogu biti budućnost održivog dizajna. Oksmanov rad pokazuje kako će 3D štampanje okrenuti naš koncept o tome šta je arhitektura i arhitekta potpuno naglavačke.
Anti-modernista
Oglas
Neri Oksman ima arhineprijatelja, ili njenim rečima, "antitezu". Stakleni neboder Mis Van der Roea.
Zašto? Dok je Mis Van der Roe bio inspirisan industrijskim materijalima, izolovajući svaki da 'iskreno' izrazi svoju funkciju (čelične grede za konstrukciju, staklo za regulaciju životne sredine), gospođa Oksman je inspirisana multifunkcionalnošću materijala koji postoje u prirodi.
Uzmimo, na primer, palmu. Njeno deblo, napravljeno od jednog materijala, sadrži gradijent prirodne gustine (debeo spolja, porozan unutra) koji ga čini jakim i fleksibilnim u isto vreme. Ako ste vi gospođa Oksman, koristili biste kompoziciju ovog materijala kao inspiraciju. Stvorili biste beton sa različitim gustinama i osobinama debla drveta.
Sa samo jednim materijalom koji štedi novac, mogli biste teoretski da stvorite strukturu koja je istovremeno gusta i čvrsta u delovima (za noseće zidove), lagana i porozna u drugim delovima (za nenoseće zidove), i skoro u potpunosti transparentna u određenim delovima (kako bi dozvolila priliv prirodnog svetla).
Živi sintetički dizajn
Ali ciljevi Oksmanove prevazilaze fleksibilne betone. Već je projektovala predmete koji su napravljeni od kompozitnih materijala, poput živih stvari, koji zapravo odgovaraju njihovom okruženju. Uzmite za primer Karpalnu kožu (Carpal Skin): par rukavica od tanke kože, napravljenih za one koje imaju sindorm karpalnog kanala (nervno oboljenje), koje reaguju na individualne profile bola nosioca. Kako? Rukavice su dizajnirane sa raznovrsnim rasporedom mekoće i tvrdoće, raspoređene kao tufne geparda.
Ili "Zver" (Beast), Oksmanov odgovor na čuvenu Le Korbizijeovu stolicu za ležanje: senzualno oblikovanu stolicu napravljenu od jednog sintetičkog materijala, koji se pomera i smešta vas prema disperziji telesne težine, "kao što to radi stvarno odličan ljubavnik", kako je jedan magazin opisao.
Oksmanova predstavlja preokret: umesto da projektuje strukturu, i zatim analizira njenu strukturalnu snagu ili uticaj na životnu sredinu (preko inženjera, stručnjaka, itd.), ona predlaže da se počne od analize svojstava materijala, a zatim stvaranje jedinstvene, multifunkcionalne forme.
Pa kakve veze ovo ima sa tehnologijom 3D štampanja? Ili sa budućnošću arhitekture? ... Sve.
Dizajniranje ponašanja
Fizički rezultati rada gospođe Oksman, koji se često manifestuju u fantastičnim oblicima i komplikovanim strukturama, može samo doći preko 3D tehnologije štampanja, koji je u aditivskom (formativnom), umesto u substraktivnom procesu. 3D štampanje ne razbacuje bezvezno postojeći materijal, već stvara nemoguće materijale u "nemogućim geometrijama".
Neri Oksman
Kada kombinujete Oksmanov biomimetički pristup sa velikom 3d tehnologijom štampe počinjete da uviđate budućnost gde same kuće reaguju prirodno na njihovo okruženje, čija je energetska efikasnost i održivost prirodna posledica njihove forme. Štampani domovi su projektovani da reaguju, diše i žive.
Kako arhitekta Oksman kaže: "Zaboravite kako (dizajn) izgleda. Mislite o tome kako se ponaša."
Arhitekta kao digitalni mislioc
Dakle, šta 3D štampanje znači za budućnost arhitekture?
U užem smislu, slobodu da eksperimentišu. Kako nam je Anderea Morgante iz biroa Shiro Studio, arhitekta koji je projektovao najveću štampanu strukturu na svetu, rekao, najneposrednija prednost 3D štampanja jeste kako brzo i precizno 3D štampači proizvode model, što sada znači da "vraćanje nazad na crtaću tablu" (ili CAD fajl, u ovom slučaju), nije više veliki problem. I kako tehnologija napreduje, neće se samo model lako stvarati, već i sama kuća.
Povećana lakoća i smanjeni troškovi izgradnje bi mogla da znači da bi vrednost kuće odredila sama konstrukcija kuće, koju kupac može da kupi na internetu i da je preuzme.
Ali, sa druge strane, pošto su 3D tehnologija štampe, i njen rođak 3D skeniranje, demokratizivajući alati, razumno je zaključiti da će sami kupci preuzeti ulogu arhitekata kopirajući i prilagođavajući postojeće projekte. Ako oni olako mogu rukovati softverom kako bi izmenili otvoreno deljen projekat, gde je podsticaj za kušpovinu originalnog?
Dugoročno gledano, dakle, arhitekte će morati da se razvijaju. U nešto daleko zanimljivije.
Hibridne kreacije
Ako pitate Neri Oksman, arhitekte i arhitektura budućnosti jeste hibridna kreacija - pod uticajem nauke koliko i umetnosti, životne sredine koliko i korisnika, forme koliko i materijala.
3D štampač, sličan Gutenbergovoj štampaćoj mašini, nije samo tehnologija, ali paradigme. Na mnogo načina, to je teško razumeti za sada - mi smo u centru uragana, ako hoćete, možete i tako posmatrati. U svom osvitu, on će nesumljivo uništiti mnogo toga što znamo, ali će nas isto tako primorati da se razvijamo, da promislimo i preoblikujemo naš svet na nezamislive načine.
Kako je gospođa Oksman to elokventno objasnila, 3D štampanje će izroditi budućnost koja dozvoljava "mogućnost sanjanja, i mogućnost da neko može da pretvori bilo koju poeziju koja nam počiva na umu u fizičku stvarnost".
