Kada su deca iz laboratorije NOTLabs došli do proizvoda MakerBot Replicator-a (slobodan prevod: MakerBot - robot koji pravi; Replicator - replikator; prim. prev.), genijalni 3D štampač koji može da napravi šta god želite, oni su se brzo bacili na posao: pravljenje LEGO kockica i Kinex konektora. Iako njihova odluka može delovati kao nevažna, ona nas je ipak naterala da razmišljamo: Danas gradivni blokovi, a sutra? Same zgrade, možda.
Budućnost nije tako daleka kao što mislimo. U naredna dva članka, predstavićemo vam tri vizionara koji već sada primenjuju revolucionarnu 3D tehnologiju štampanja: inženjer koji se nada da će poboljšati svet, stručnjak za robotiku sa ciljem da završi Sagrada Familiju (ili bar izgradnju strukture na Mesecu), i arhitektu sa MIT-a koji koristi materijale inspirisane prirodom kako bi preokrenuo svet dizajna.
Ako ova tri primera imalo vrede, 3D štampanje će promeniti svet kakav ga mi znamo. Ali to nameće pitanje: po kojoj ceni?! Da li će pružiti arhitektama slobodu da projektuju bez dosadnih ogrničenja izgrađene stvarnosti? Ili, kao što su pisari bili višak nakon Gutenbergove štamparske mašine, će 3D štampanje učiniti arhitekte suvisnim?
Oglas
Kako (i zašto) štampati kuću
"Ako pogledate oko sebe, sve ostalo što mi koristimo je napravljeno automatski, pero koje držite, obuća koju nosite, automobili koje vozite. Razlog zašto nemamo (automatizovanu gradnju) jeste zato što jednostavno nismo imali dovoljno veliku tehnologiju."
Behrok Košnevis (Behrokh Khoshnevis), direktor Centra za tehnologiju brze automatizovane proizvodnje (CRAFT - Center for Rapid Automated Fabrication Technologies) pri Univerzitetu Južne Kalifornije (USC - University of Souther California), učinio je svojim ličnim ciljom usavršavanje te tehnologije, onoga što on naziva "Contour Crafting" (izrada kontura; prim. prev.).
Evo kako to, u suštini, funkcioniše: Zamislite ogroman štampač koji štampa, recimo, liniju. Sada zamislite da umesto mastila, kertridž štampača sadrži beton. Zamislite da taj štampač štampa ponovo tu liniju, samo milimetar iznad prethodne, dodajuči sloj, a zatim radi to iznova i iznova - sve dok 2D linija ne postane 3D struktura: zid.
Implikacije za građevinsku industriju su ogromne. Ovi 3D štampači mogu da izgrade kvadratnu stopu (0,093 kvadratnih metara) za manje od 20 sekundi, a prema Košnevisu i njegovim kolegama sa USC-a, moći će da podigne dvospratnu kuću od 186 metara kvadratnih za 24 sata. Na kraju, "Contour Crafting" bi čak mogao da prizvede linije kuća, svaku sa različitim dizajnom, od kojih svaka uključuje sve provodnike za elektroinstalacije, vodovod, kanalizaciju i klimatizaciju.
Štaviše, izuimajući potrebu za velikim radom (Košnevis zamišlja scenario gde radnici imaju pomoćnu ulogu: digitalni plan arhitekte se priključi na štampač, i aktiviranjem se gradi bez mnogo ljudskog rada), štampanje bi moglo da košta oko petinu od troškova tradicionalnih metoda izgradnje.
Dostojanstveno rešenje
Zbog kapaciteta uštede vremena i novca, Košnevis zamišlja uzvišenu aplikaciju svoje tehnologije: poboljšanje ljudskog stanja. Zamislite da se ova tehnologija primeni u zemljama u razvoju, posebno tamo gde je građa oskudna. Udžerice i slamovi mogu biti iskorenjeni. Umesto da žive u šatorima ili kartonskim kutijama kada se zadesi prirodna katastrofa, žrtve bi mogle biti brzo opskrbljene sa nečim što Košnevis opisuje kao "dostojanstveno stanovanje".
Pošto su siromašne zajednice posebno ranjive na destruktivne elementarne nepogode, i pošto oko milijardu ljudi već živi u nehigijenskim naseljima (predviđa se da će se taj broj udvostručiti za dvadeset godina), 3D štampane kuće bi mogle biti dostojanstveno rešenje sve očajanije globalne situacije.
Ali sem ovo potencijala menjanja sveta, šta još 3D štampanje nudi arhitektama? Ništa manje nego slobodu od realnosti.
Alhemija kamena
Enriko Dini je ekspert robotike, "alhemičar kamena", i sanjar. On je proveo više od decenije radeći na svom D-Shape 3D štampaču (o kome smo već pisali u magazinu Build), kojim upravlja CAD softver, i koji je proizveo najvišu štampanu strukturu na svetu i najbližu stvar štampanoj kući: malo boravište poznat kao "Trullo".
Umesto da koristi beton, Dinijev izume koristi pesak i neorgansko vezivo kao sirov materijal - kada se pomešaju zajedno, oni formiraju kamen. Ova mogućnost je zaokupila pažnju poznatog biroa Foster+Partners, koji su u pregovorima sa Dinijem o izvodljivosti korišćenja D-Shape 3D štampača za izgradnju na Mesecu (korišćenjem mesečeve prašine, ni manje ni više).
Ali, D-Shape ne pravi samo obične kamene ploče. On pravi zaobljena, organska, složena umetnička dela.
Izgradnja vaših digitalnih snova
Kako bi dokazao potencijal svoje mašine, Dini se upario sa arhitektom Andreom Morgante iz biroa Shiro Studio. Kako je Morgante objasnio Bluprint magazinu, on je razvio model koji bi bio izuzetno težak za izgradnju i previše skup sa tradicionalnim građevinskim tehnikama i metodama. Rezultat je bio Radiolaria: impresivna, gaudijevska skulptura (na fotografiji iznad).
Morganteova skulptura otkriva jednu od najmoćnijih prednosti 3D štampanja: može da stvori konkavni i konveksni dizajn (koji obično podrazumeva dugotrajan i skup proces, kao što je ručno livenje i zamršene sisteme skela) jednako brzo kao i prave linije i uglove.
Šon Bejli (Sean Bailey), arhitekta i umetnik pri birou Paper Architecture, je to ovako predstavio: "'Dok tradicionalne tehnike izrada zahtevaju dodatne resurse kako se složenost povećava, 3D štampači nisu vezani za ovu logiku.' Sa 3D štampačem, potrebna je ista količina vremena i novca kako bi se masa betona pretvorila u kocku ili u hobotnicu."
Slično kako je BIM (Building Informational Softver) omogućio arhitekti Frenku Geriju (Frank Gehry) da inkorporira više organsku i zaobljenu formu u svojim projektima (forme koje su se ranije smatrale nemogućim za izgraditi), 3D štampači bi mogli otvoriti sličan svet mogućnosti za arhitekturu, čineći ono što je nekada bilo dostižno avangardi glavnim tokom (mejnstrimom).
Kako je Morgante elokvento rekao, ovi štampači: "mogu da izgrade vaše digitalne snove".
Nastaviće se...
3D štampane ne samo da može da pruži olakšanje za milione urbanih stanara, već i da osnaži arhitekte oslobađajući ih od tradicionalnih ograničenja stvarnosti (a nismo vam ni pokazali koliko ovo može daleko ići). U sledećem tekstu, koji će izaći uskoro, upoznaćemo vas sa trećim vizionarom, možda najradikalnijim dosad.
Takođe ćemo se vratiti na potencijalne mane 3D štampe: kako tehnologija napreduje i postaje sve dostupnija, omogućavajući da obični građani lako izrade projekte i izgarde ih sami, šta će se desiti sa konceptom intelektualne svojine? Hoće li arhitekte moći da se prilagode ovom promenjenom svetu? Ili će oni prestati da budu relevantni uopšte...
Linkovi:
