 |
|
Vera Božić Trefalt |
Intervju: Vera Božić Trefalt direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije
Autor: Branislav Savić d.i.a.
Pitanja bezbednosti na gradilištima su oduvek predstavljala temu o kojoj se malo pričalo, a još manje na tom polju radilo u našem društvu. Vrlo retko je bio važan pojedinac, njegova bezbednost i mogućnost obavljanja normalnog rada. Na prvom mestu je bilo ono što se čini najvažnijim, a to je profit. Profit kroz nebrigu o radnicima i nepoštovanje njihovih prava, nažalost. Naravno, ovakva praksa nije bila sveprisutna i uvek su postojali izuzeci. Imajući u vidu da je građevinska industrija sektor u kome se dešava najviše povreda na radu i sa najvišim procentom smrtnih ishoda, tema bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima je itekako bitna. U tu svrhu smo i razgovarali sa Verom Božić Trefalt, direktorkom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Build: S obzirom da je prošlo sedam godina od donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kakva su iskustva u primeni istog?
Vera Božić Trefalt: Nakon donošenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu 2005. godine, usledilo je donošenje još desetak podzakonskih propisa koji podržavaju Zakon. Jedan od najznačajnijih pravilnika koji je donet je Pravilnik o načinu i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu počiva na preventivnim merama i procenjivanju rizika na radnim mestima na kojima zaposleni rade, a koji su pod kontrolom poslodavca.
Oglas
Do sada je doneto i sedamnaest podzakonskih propisa kojima su transponovane direktive Evropske unije (EU). Mi imamo obavezu da do kraja ove godine transponujemo još tri direktive u skladu sa Nacionalnim planom integracija.
Konkretan odgovor na vaše pitanje bi bio da postoje poslodavci koji Zakon primenjuju i poslodavci koji ni u elementarnom smislu ne primenjuju obaveze utvrđene ovim propisom. Problem primene mera bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se uglavnom kod malih i srednjih firmi. Međutim, postoje globalni problemi u privredi koji direktno utiču na primenu propisa u ovoj oblasti i to su, pre svega rad „na crno“, angažovanje nestručne radne snage za obavljanje poslova, siva ekonomija itd. Takođe, u samoj oblasti postoje problemi, kao što su: nezavršen proces transponovanja direktiva EU, nepostojanje jedinstvenog registra povreda na radu, ne postoji jasno osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, ne postoji zakonska obaveza permanentne edukacije, veća uloga medicine rada, itd.
Napominjem da je najveći problem primene propisa u ovoj oblasti svest poslodavaca, pogotovo malih i srednjih preduzeća, jer najčešće smatraju da je to trošak, a ne investicija. Ali, ono što je dobro jeste da svi poslodavci danas u Srbiji znaju da se pitanja bezbednosti i zdravlja na radu moraju rešavati.
Build: Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu doneta je i odluka o osnivanju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Da li biste mogli da nam približite čime se Uprava bavi?
V.B.T: U mnogim zemljama Evropske unije, u trenutku približivanja EU najčešće u okviru ministarstva nadležnog za rad osniva se poseban organ u čijoj nadležnosti je transponovanje direktiva EU. U okviru Ministarstva rada i socijalne politike, a u skladu sa članon 60. Zakona obrazovana je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, sa osnovnom nadležnošću da transponuje direktive EU.
Pored ove obaveze Uprava je u obavezi da vrši edukaciju poslodavaca, predstavnika zaposlenih, zaposlenih, lica za bezbednost i zdravlja na radu i dr., u ovoj oblasti, sa ciljem podizanje kulture rada. Takođe, prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu, organizuje polaganje stručnih ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, izdaje licence pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje ovih poslova, stara se o primeni međunarodnih akata, razvija saradnju sa Agencijom za bezbednost i zdravlje na radu EU, Međunarodnom organizacijom rada, nevladinim organizacijama, razvija socijalni dijalog sa reprezentativnom Unijom poslodavaca i reprezentativnim sindikatima i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
 |
|
„Najčešći slučaj povređivanja na gradilištima jeste nepridržavanje elementarnih mera bezbednosti i zdravlja na radu“ |
Build: Koje je propise Uprava donela do sada koji se tiču građevinske industrije?
V.B.T: Vrlo je bitno praćenje građevinske industrije, imajući u vidu da se oko 50% povreda na radu dešava u ovoj grani industrije. To nije slučaj samo sa našom zemljom, to je tako i u zemljama EU. Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u kome su utvrđene obaveze za sve poslodavce, tako i za poslodavce u delatnosti građevinarstva, Vlada RS je 2009. godine donela Uredbu o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima.
Takođe, donet je i Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu koja se odnosi na gradilišta, a još uvek je na snazi i Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova od 1997. godine, koji se primenjuje ukoliko odredbe iz tog pravilnika nisu u suprotnosti sa odredbama utvrđene Uredbom. U toku je priprema Pravilnika o elaboratu o uređenju gradilišta. Kada se bude doneo i ovaj Pravilnik smatramo da će biti zaokružena pravna regulativa koja se odnosi na primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu u građevinarstvu. Važno je napomenuti da su ovim dokumentima utvrđena prava, obaveze i odgovornosti kako investitora, poslodavaca, tako i zaposlenih.
Build: Doneta je Nacionalna Strategija za razvoj bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine. Kakva su iskustva proistekla iz toga i da li imate u planu donošenje nove Strategije za naredni period?
V.B.T: Želeli smo da kao svaka zemlja koja pridaje značaj bezbednosti i zdravlju na radu donesemo Strategiju u ovoj oblasti i Vlada Republike Srbije je to uradila 2009. godine. U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu RS za period 2009. do 2012. godine utvrđeno je dvanaest ciljeva. Većina tih zadataka je završena, dok će se neki ciljevi razrađivati u sledećem periodu. U ovom strateškom periodu date su inicijative za obrazovanje centra – centara za edukaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i inicijativa za uređivanje pitanja osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
U vezi permanentnog učenja u ovoj oblasti, odnosno edukacije dobijen je projekat od Norveške Kraljevine i taj projekat je već u drugoj fazi. U vezi pitanja osiguranja od povreda na radu veliku pomoć nam pruža Međunarodna organizacija rada. Strategija bezbednosti i zdravlja na radu za period 2013.-2017. oslanjaće se na Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu EU. Kao jedan od strateških ciljeva i dalje će biti podizanje kulture rada, naročito kod malih i srednjih poslodavaca.
Build: Pomenuli ste osnivanje Centra za edukaciju. Možete li nam reći na koji način će on funkcionisati?
V.B.T: Takvih centara u Evropi ima mnogo. Osnivanje takvog centra će upotpuniti sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji. U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno u Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu nije utvrđena obaveza permanentnog učenja koji se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. U narednom periodu kada se bude radila izmena i dopuna Zakona bezbednosti i zdravlja na radu mora se uspostaviti obaveza stalnog usavršavanja.
Da bi to postigli potrebno je obrazovati centar ili centre za trening i edukaciju. U tim centrima sve zainteresovane strane, od poslodavaca, preko lica zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu, investitora, inženjera, izvođača radova, sindikata, predstavnika zaposlenih do medija imaće potreban nivo edukacije.
Build: Pošto je građevinska industrija oblast u kojoj su prisutni najveći rizici, koji su najčešći uzroci povreda na radu i koji se propisi najčešće krše na gradilištima u Srbiji?
V.B.T: Do ove godine, nenošenje sredstava lične zaštite na radu je bio osnovni razlog uzroka povreda na radu. Najčešći slučaj povređivanja na gradilištima jeste nepridržavanje elementarnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno nepridržavanje procedure, instrukcija pri obavljanju rada, nepropisno postavljanje skela, nenošenje pojasa imajući u vidu da je u pitanju rad na visini, neosposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, pa čak i neupućivanje na periodične lekarske preglede, jer se najčešće radi o radnim mestima sa povećanim rizikom.
Nedavni smrtni slučajevi na gradilištima ukazuju na problem da se na gradilištima često angažuju lica koja rade „na crno“. Odgovornost za nepridržavanje mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima je pre svega na poslodavcu, ali i na zaposlenima. Zaposleni moraju da shvate da svaki posao na gradilištu moraju da obave po određenoj proceduri, bez obzira što su u svojoj praksi taj posao obavljali više puta. Svako ko se danas bavi građevinarstvom mora da je svestan odgovornosti i da jedan deo svojih investicija odvoji za bezbednost i zdravlje na radu. To ne znači samo ulaganje u sredstva i opremu lične zaštite.
Build: Prošlo je godinu dana od početka primene Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Da li je donošenje Uredbe doprinelo poboljšanju kvaliteta bezbednosti i zdravlja na radu?
V.B.T: Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima primenjuje se od jula 2011. godine i mislim da je rano govoriti da je Uredba doprinela smanjenju povreda na radu u delatnosti građevinarstva. Investitori imaju saznanja o njihovim obavezama da još u fazi projektovanja angažuju koordinatore za izradu plana preventivnih mera, u skladu sa Uredbom, a kasnije da i u fazi izvođenja radova angažuju koordinatora koji bi kontrolisao da li se plan preventivnih mera sprovodi.
Da bi se shvatio značaj i uloga koordinatora koji su angažovani od strane investitora na gradilištima inspekcija rada je u prvih pola godine delovala savetodavno. Još uvek svest o toj vrsti odgovornosti da na gradilištima postoje koordinatori koji, pored poslodavaca odnosno lica za bezbednost i zdravlja na radu koje je odredio poslodavac, brinu o merama bezbednosti i zdravlju na radu, nije razvijena. Mislim da još uvek Uredba u pravom smislu nije zaživela, ali to vreme će doći, jer se u praksi zemalja koje uveliko primenjuju ovu Uredbu pokazalo da je dosledna primena Uredbe doprinela smanjenju povreda na radu na gradilištima.
Build: Da li je Uredba doprinela smanjenju smrtnih slučajeva i povreda na radu i uopštenom povećanju bezbednosti na gradilištima?
V.B.T: Uredba još nije zaživela kao što sam ranije spomenula. Kada se dogodi povreda na radu odgovoran je, pre svega, poslodavac - neposredni izvođač radova, čiji je zaposleni povređen, dok je koordinator tu da koordinira realizacijom planiranih aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da poslodavci i druga lica koja izvode radove dosledno primenjuju preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, da preduzima mere radi obezbeđivanja da pristup na gradilište imaju samo lica koja imaju dozvolu da uđu na gradilište, da obaveštava nadležnu inspekciju rada o slučajevima kada poslodavci i druga lica ne primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad i da obavlja i druge poslove u skladu sa Uredbom.
Uloga koordinatora jeste da utiče na smanjenje povreda na radu, ali pre svega, da poveća bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima, uz odgovornost svih koji obavljaju bilo kakvu aktivnost na gradilištu. Ukoliko koordinator u fazi izrade projekta ili u fazi izvođenja radova ne obavlja poslove u skladu sa Uredbom, odgovoran je investitor i on se određivanjem koordinatora ne oslobađa svoje odgovornosti.
Build: Pošto je Uredba povećala troškove investitora, razmišlja li se o donošenju nekih rešenja kojima bi se umanjili troškovi, s obzirom na to da je kriza u građevinskom sektoru i da svaki dodatni trošak predstavlja opterećenje?
V.B.T: U pitanju je građevinarstvo, jedna od najrizičnijih delatnosti, gde se najčešće dešavaju povrede na radu i zbog toga je i doneta Uredba, odnosno uvedena obaveza za investitora, da preko koordinatora brine o bezbednosti i zdravlju na radu na gradilištu. Pri donošenju Uredbe konsultovani su investitori, a bila je i predmet razmatranja na Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije. Tada se znalo da ona donosi uvećanje troškova investitorima.
Kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu moj lični stav i stav kao direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu jeste da bez obzira na krizu koja vlada moraju se primeniti mere bezbednosti i zdravlja na radu. Uredba propisuje minimalne mere o bezbednosti i zdravlju na radu. Mi ne pričamo o visokom standardu mera, već o minimalnim merama. Smatram da ove mere svaki investitor, pre svega, a naročito poslodavac mora da sprovede bez obzira na krizu. Ovde se radi o ljudskim životima, te u tom smislu neće doći do izmene Uredbe u smislu da investitor neće biti u obavezi da angažuje koordinatore kako u fazi izrade projekta, tako i u fazi izvođenja radova.
Build: Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima predviđeno je i uvođenje koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekata i koordinatora u fazi izvođenja radova. Na koji način se vrši edukacija kadrova i izdavanje potrebnih uverenja?
V.B.T: Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima propisano je koje uslove treba da ispunjava fizičko lice da bi bilo koordinator za izradu projekta, odnosno koordinator za izvođenje radova. Između ostalih uslova utvrđeno je da fizičko lice koje podnese zahtev za jednog ili za drugog koordinatora ima i položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta, odnosno za izvođenje radova.
Ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radu doneo je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova pripreme i polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova.
 |
 |
Build: Koliko je do sada izdato uverenja za koordinatore i da li ste zadovoljni kvalitetom tih kadrova?
V.B.T: Do sada je prema evidenciji Uprave izdato 350 uverenja. Imena lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova nalaze se na sajtu Uprave za bezbednost i zdravlja na radu. Sva obaveštenja o pripremi i polaganju ovog stručnog ispita mogu se dobiti na sajtu Uprave.
Zadovoljni smo kvalitetom lica koja su položila ovaj ispit, iz razloga što su većina njih uglavnom diplomirani građevinski inženjeri, koji u praksi već rade kao projektanti ili kao izvođači radova. Prolaznost na ispitu je visoka. Ispit se polaže putem testa. Članovi Komisije su između ostalih, direktor
Inspektorata za rad, dekan Fakulteta zaštite na radu, predsednik Inženjerske komore Srbije i drugi eminentni stručnjaci iz svojih oblasti. Praksa u zemljama EU je pokazala da se samo 10-20% lica koja polože ovaj ispit i bave poslovima koordinatora na gradilištima.
Build: Prema prethodnom Zakonu o zaštiti na radu, poslove bezbednosti i zdravlja na radu moglo je jedino da obavlja lice sa zvanjem inženjera ili diplomiranog inženjera zaštite na radu, a prema novom Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu te poslove mogu da obavljaju i lica drugih tehničkih struka. Ovo je izazvalo dosta polemike u stručnoj javnosti. Kakvo je vaše mišljenje i iskustvo o ovome, i da li postoji potreba menjanja propisa?
V.B.T: To pitanje jeste izazvalo polemike, međutim u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od tehnološkog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, procenjenih rizika, broja lokacijskih jedinica, broja radnih smena i vrste delatnosti.
Potpuna odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu je preneta na poslodavca i na njemu je odluka za koga će se opredeliti da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Naime došlo je do promene svojinskih odnosa u privredi i umesto društvene ustanovljava se privatna svojina, kao osnovni oblik svojine, te u tom smislu i pitanje da li će poslodavac izabrati kvalifikovano-kompetentno lice ili tim stručnjaka za obavljanje ovih poslova, odlučuje poslodavac.
Zakonodavac nije smatrao da je uputno nametnuti poslodavcu da ove poslove može da obavlja samo tehničko lice, sa najmanje „višom stručnom spremom“ ili inženjer zaštite na radu, jer je bezbednost i zdravlje na radu skup savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera sa ciljem njihove primene za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru.
U zemlji gde postoji oko 200.000 malih i srednjih firmi, nelogično je od njih zahtevati da poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju samo i jedino inženjeri sa određenom stručnom spremom. To bi bilo, prvenstveno, jako skupo i takva praksa ne postoji u okruženju.
Da bi na efikasan način poslodavac mogao da obavlja ove poslove Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu dozvoljava mogućnost da poslodavac poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavlja određivanjem svog zaposlenog ili organizovanjem službe za bezbednost i zdravlja na radu u okviru svojih zaposlenih ili angažovanjem pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje ovih poslova.
Istovremeno je nametnuo obavezu pravnom licu ili preduzetniku da bi dobio licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ispunjava, između ostalih i uslov, da ima zaposlene sa stečenim visokim obrazovanjem iz polja tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih i medicinskih nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističe akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Ustanovljavanjem privatne svojine, kao osnovnog oblika svojine izgubio se veliki broj preduzeća i pojavili su se novi poslodavci koji treba da shvate značaj primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, sa napomenom da su preduzeća iz ranijeg perioda imala tradiciju primene mera zaštite na radu uvažavajući princip solidarnosti.
Build: Koja lica konkretno vrše obuku radnika o bezbednosti i zdravlju na radu i da li ta lica moraju biti odgovarajuće struke i licencirana?
V.B.T: U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i to kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Kako je poslodavac u obavezi da priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad preko lica za bezbednost i zdravlja na radu, najbolje bi bilo da iz reda svojih zaposlenih odabere kvalifikovana lica koja će izvršiti osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i teoretski i praktično, imajući u vidu da poslodavac, odnosno njegovi zaposleni najbolje poznaju tehnološki proces rada (organizaciju rada, broj zaposlenih, vrstu poslova, opremu za rad,...), odnosno opasnosti i štetnosti na radnim mestima.
Međutim, ukoliko poslodavac na ovaj način ne organizuje osposobljavanje radnika za bezbedan i zdrav rad on može angažovati spoljnu službu, odnosno pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Build: Na koji način Uprava vrši kontrolu i proveru odgovornih lica, pravnih lica i agencija sa licencama?
V.B.T: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kontroliše zakonitost rada nad odgovornim licima, pravnim licima i preduzetnicima koji imaju licence iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, što je utvrđeno odredbom člana 60. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Uprava je do sada donela veliki broj rešenja kojima je izdala licence za obavljanje poslova u ovoj oblasti, ali isto tako donela je i veliki broj rešenja o oduzimanju licenci, o čemu se vodi evidencija.
Najčešći razlog oduzimanja licenci u ovoj oblasti jeste što pravna lica i preduzetnici sa licencom angažuju lica koja ne ispunjavaju propisane uslove u skladu sa Zakonom, a ta lica obavljaju poslove kod trećih lica sa kojima je licencirana kuća sklopila ugovor. U narednom periodu doći će do promene propisa kojima se reguliše izdavanje i oduzimanje licenci i sigurno će se uslovi za dobijanje licenci u ovoj oblasti pooštriti.
Build: Kakva je saradnja i koordinacija Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata rada?
V.B.T: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorat za rad su deo Ministarstva rada i socijalne politike i svako od ovih organa deluje u okviru svojih nadležnosti koje su propisane zakonom. Uprava je nadležna za donošenje propisa u ovoj oblasti, a Inspektorat za rad kontroliše primenu tih propisa, te u tom smislu su vrlo dragocene sugestije i komentari Inspektorata za rad, jer Inspekcija rada najbolje sagledava kako poslodavci u praksi primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zajedno sarađujemo po mnogim pitanjima iz ove oblasti, te smatram da Uprava ima odličnu saradnju sa Inspektoratom za rad.
Build: Da li prema vama postoji dovoljan broj inspektora rada i da li oni imaju sva potrebna ovlašćenja?
V.B.T: Republika Srbija je potpisnica Konvencije 81 Međunarodne organizacije rada kojom je ustanovljena organizacija i funkcija inspekcije rada, te u tom smislu Konvencija je ispoštovana i po broju inspektora rada i po pitanju njihovih ovlašćenja.
Build: Da li prema iskustvu Uprave i Inspektorata za rad poslodavci i investitori obraćaju dovoljno pažnje na sve potrebne propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu?
V.B.T: Naše iskustvo je da kada su u pitanju poslodavci sa većim brojem zaposlenih, kao i strani poslodavci, mere bezbednosti i zdravlja na radu se primenjuju, ali kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, zaboravljaju na primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu. Mi moramo još mnogo da radimo na podizanju svesti i kulturi rada. Poslodavci još uvek smatraju da je ulaganje u mere bezbednosti i zdravlja na radu trošak, ali mnogo je teža situacija kada se dogodi povreda na radu, tada se postavlja pitanje odgovornosti, ali i izdataka povodom povrede na radu, (pitanje zdravstvenog osiguranja, naknada troškova, sudski troškovi, itd.). Potrebno je više delovati putem edukacija, preko predstavnika zaposlenih, medija, itd.
Build: Da li je Inspektorat za rad ocenio Uredbu o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, i da li na osnovu njihovih saznanja treba nešto menjati?
V.B.T: Još uvek nemamo komentare od Inspektorata za rad o primeni Uredbe, ali u planu su nam konsultacije sa Inspekcijom rada, ali i sa koordinatorima u fazi projektovanja i u fazi izvođenja radova kako bismo dobili informacije da li postoji nešto što bi doprinelo boljem funkcionisanju Uredbe. Organizovaćemo i sastanke sa investitorima, da bismo čuli i njihovo mišljenje. Po dosadašnjem saznanju postoje investitori koji dosledno primenjuju Uredbu, a i oni koji to ne čine. Jedan broj koordinatora već ima dobru praksu u primeni Uredbe.
Build: Pošto se prema Uredbi ne može angažovati koordinator za izvođenje radova iz redova preduzeća koje izvodi radove, da li po vama može doći do sukoba interesa kada investitori angažuju koordinatora za izvođenje radova iz redova projektantske kuće koja im je radila projekat?
V.B.T: To je vrlo interesantno pitanje. Mislimo da ne postoji sukob interesa u tom slučaju. Bitno je da u konkretnom slučaju zaposleni kod izvođača radova ne može biti određen za koordinatora za izvođenje radova. Svaka druga situacija je dopuštena u skladu sa Uredbom. U koliko se u praksi pokaže da postoji problem angažovanja koordinatora u fazi izvođenja radova iz projektantske kuće od strane investitora, nastojaće se da se u tom delu Uredba dopuni.
Build: U maju je održan Sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, bezbednosti i zdravlja na radu u Beogradu. Možete li nam reći da li je on pomogao u podizanju svesti o potrebi kvalitetne bezbednosti i zdravlja na radu i da li postoji plan izrade medijske kampanje koja bi poslodavcima i radnicima približila značaj bezbednosti i zaštite na radu?
V.B.T: Sajam je upravo organizovan zbog podizanja svesti o kulturi rada, odnosno primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavaca i zaposlenih. U prilog tome ide činjenica da nam je sav materijal o značaju bezbednosti i zdravlja na radu podeljen. Sam broj posetilaca nam govori da je Sajam uspeo u svojoj nameri. Što se tiče medijske kampanje, mi pripremamo projekat koji se odnosi na Centar za edukaciju i u okviru tog projekta biće i medijska kampanja, koja će relativno skoro biti organizovana.
Svakog osmog avgusta na Dan građevinara, 28. aprila na Dan bezbednosti i zdravlja na radu, kao i poslednje nedelje oktobra povodom Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, organizujemo prikladna dešavanja i angažujemo medije sa kojima približavamo javnosti pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Naravno, u tu svrhu se organizuje i Sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, bezbednosti i zdravlja na radu svake druge godine. Takođe, učestvujemo na svim dešavanjima, čak i preko naših mogućnosti, koja za temu imaju bezbednost i zdravlja na radu.
Build: Da li postoji nešto što biste želeli da poručite investitorima, projektantima i izvođačima radova na šta bi posebno trebali da obrate pažnju?
V.B.T: Ono što želim da poručim investitorima, projektantima i izvođačima radova, jeste da se dobro upoznaju sa Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i da je dosledno primenjuju. Investitori treba da angažuju koordinatore jer su oni vrlo korisni i to je, praktično, zaštita njihovih interesa. Takođe bih želela da im poručim da ne treba da se plaše odgovornosti, jer dosledna primena zakona i podzakonskih akata, odnosno mera bezbednosti i zdravlja na radu, jeste deo investicija, a ne trošak.
